Page 105 - Odiseja

Homer: Odiseja

Krasno kovana zlata poklonio mi je sedam
Talenata i sav od srebra vrč mi je dao.
Dvanaest napuni meni krčaga pićem božanskim:
205 Slatkim i čistim vinom, za koje u kući nitko
Nije znao od sluga i sluškinja, — samo je znao
On i žena mu draga i s njima ključarica samo.
Kad su se crvenog htjeli napojiti medenog vina,
On bi nalio vrč na dvadeset mjerica vode,
210 A iz vrča je toga božànskī ugodni miris
Miriso, i tad od vina uzdržat se bijaše muka.
Toga vina mijeh ponesem velik i hrane
Metnem u torbu, jer srce u mèni junačko drža,
Da ćemo k čovjeku doći, što snagom je òpasān strašnom,
215 Koji je divlji te ne zna ni pravde ni pràvicē kakve.
Do spilje dođemo brzo, al' u njoj ne nađosmo njega,
Jerbo je tovno stado napásao na paši tada.
U spilju došavši sve mi razglédati stanemo redom.
Puna su sušila sira, a ograde sve su tijèsne:
220 Tòliko jaraca ima i janjića, a svaka vrsta
Odvojena je za se; napóse ranije ima,
Srednje napóse i pozne napóse, a posude sve su
Surutke pune, i zdjele i muzlice, u što je muzo.
Tada me odmah stanu da mole drugovi moji,
225 Sira da uzmemo sebi i odemo natrag, a zatim
Janjce i jarce mi da iz ograde stjeramo brzo,
S njima da odemo k lađi i krenemo po moru slanom;
Al' ih ne poslušah ja, — ej koliko bolje bi bilo!
Htjedoh ga vidjeti ȉ dār od njèga gostinski dobit,
230 Ali suđeno nȅ bī, da bude družini mio.
Oganj zapálismo tad i žrtvovasmo te sira
Uzmemo jesti i sjedeć unútra stanemo čekat,
Dokle ne dođe on sa ispaše. Breme golèmo
Nošaše suhih drva, da večeru priredi tako.
235 I sa velikim drva sa glomotom u spilju baci,
A mi se uplašimo i spilji se skrijemo u kut.
Zatim tovno stado u široku natjera spilju
Ono, koje je bilo za muzenje; muške kod vrata
Janjce i jarce pusti u visokom oboru vani.
240 Golem podigne kamen i sam ga stavi na vrata,
Tolik, da kamena takvog pomàkla dvaest i dvoja
Ne bi čvrsta kola sa četiri točka sa zemlje,
Tako visoki kamen na vrata navali spilji.
Onda sjedne i sve po redu počne da muze
245 Ovce i vekave koze i pod svaku metaše mlȁde.
Kad mu se usirila polovina b'jeloga ml'jeka,
Odmah sakupi to i u plètenē košare metne,
Drugu polovinu ml'jeka u posude izli, da ima
Otkud uzet da srče, da ima večeru dobru.
250 Kada se namuči tim i poslove dovrši svoje,
Onda zapali oganj i opazi nâs i zapita:
»»Koji ste, stranci, i otkle doplòviste stàzōm vodènōm?

105