Page 107 - Odiseja
P. 107
Homer: Odiseja
305 Kamena golemog onog, što turio bješe na vrata.
Ì mī čȅkāsmo jéčēć, dok nè dōđē zora božànskā.
C. 3. dan. Osveta. Polifem gubi jedino oko. 307—435.
A kad ranòrānka zora ružòprstā osvanu veće,
Onda naloži vatru i krasne ovce pomuze
Sve on, kakono treba, te pod svaku metaše mlàde.
310 A kad se namuči tim i poslove dovrši svoje,
Opet dvojicu zgrabi i od njih doručak spremi.
Najede se i stado iznútra istjera tovno
Veliki kamen lako odvalivši, ali ga opet
Natrag navali on, ko zaklop da metne na tulac.
315 Zviždeći vrlo Kiklop tad tovno okrene stado
K brdu, a ja unútra promišljao sam u duši,
Da mu se osvetim ljuto, Atena li slavu mi dade.
Ova se nȁpokōn miso učinila najbolja meni:
Veliki Kiklopov kijak uz ogradu u spilji bješe,
320 Zelen maslinov kijak; od stabla ga odrezo bio,
Da ga suši i nosi; a gledeć ga mišljasmo za njeg
Da je katarka to s vesálā dvadeset lađe
Crne, tereta pune, što brodi bezdanom morskom,
To mu je na oko bila duljina, to mu debljina.
8
325 Ja se primaknem ȉ hvāt od kȉjāka odrežem toga
Ì tō drugòvima dam i zapòvjedīm, neka ga stružu;
Oni izglade drvo, a ja mu šiljak zaoštrih,
Zatim ga uzmem i stanem u ognju ga žariti žarkom.
Onda sakrijem njega i u đubre vrgnem, što vrlo
330 Mnogo ga u spilji bješe u onoj; ždrȅbove zatim
9
Ja promiješati rečem drugòvima, koji bi od njih
Bio toliko smjelan te sa mnom podigo kolac
Pa ga u oko njemu zavrtio, slatko kad zaspi.
Ždrijebom iziđu ona četvorica, koju sam i sam
335 Htio odabrat, a jâ se međù njima pribrojim peti.
Kiklop navečer dođe ljepòrunē tjerajuć ovce,
Čitavo stado tovno u široku utjera odmah
Spilju ne ostavivši u ogradi visokoj ništa;
Valjada slućaše nešto, il' bog je odredio tako.
340 Golem podiže kamen i navali njega na vrata,
Onda sjedne i sve po redu počne da muze
Ovce i vekave koze i pod svaku metaše mlȁde.
A kad se namuči tim i svrši poslove svoje,
Opet dvojicu zgrabi i od njih večeru spremi.
345 Tada se Kȉklōpu ja približih u rukama noseć
Vina crnoga sud i riječ mu ovu još rečem:
»»Na ti, Kiklope, vina! ded pij ga, kad si se mesa
8
325. Hvat je udaljenost od jednog kraja raširenih ruku do drugoga.
9
331. Ždrebalo se ovako: svaki bi svoj ždrijeb stavio u jednu kacigu, koju bi zatim tresli dotle dok ne bi
ispao određeni broj ždrebova.
107