Page 107 - Odiseja
P. 107

Homer: Odiseja



            305                  Kamena golemog onog, što turio bješe na vrata.
                                 Ì mī čȅkāsmo jéčēć, dok nè dōđē zora božànskā.


                               C. 3. dan. Osveta. Polifem gubi jedino oko. 307—435.


                                    A kad ranòrānka zora ružòprstā osvanu veće,
                                 Onda naloži vatru i krasne ovce pomuze
                                 Sve on, kakono treba, te pod svaku metaše mlàde.
            310                  A kad se namuči tim i poslove dovrši svoje,
                                 Opet dvojicu zgrabi i od njih doručak spremi.
                                 Najede se i stado iznútra istjera tovno
                                 Veliki kamen lako odvalivši, ali ga opet
                                 Natrag navali on, ko zaklop da metne na tulac.
            315                  Zviždeći vrlo Kiklop tad tovno okrene stado
                                 K brdu, a ja unútra promišljao sam u duši,
                                 Da mu se osvetim ljuto, Atena li slavu mi dade.
                                 Ova se nȁpokōn miso učinila najbolja meni:
                                 Veliki Kiklopov kijak uz ogradu u spilji bješe,
            320                  Zelen maslinov kijak; od stabla ga odrezo bio,
                                 Da ga suši i nosi; a gledeć ga mišljasmo za njeg
                                 Da je katarka to s vesálā dvadeset lađe
                                 Crne, tereta pune, što brodi bezdanom morskom,
                                 To mu je na oko bila duljina, to mu debljina.
                                                      8
            325                  Ja se primaknem ȉ hvāt  od kȉjāka odrežem toga
                                 Ì tō drugòvima dam i zapòvjedīm, neka ga stružu;
                                 Oni izglade drvo, a ja mu šiljak zaoštrih,
                                 Zatim ga uzmem i stanem u ognju ga žariti žarkom.
                                 Onda sakrijem njega i u đubre vrgnem, što vrlo
            330                  Mnogo ga u spilji bješe u onoj; ždrȅbove zatim
                                                              9
                                 Ja promiješati rečem drugòvima,  koji bi od njih
                                 Bio toliko smjelan te sa mnom podigo kolac
                                 Pa ga u oko njemu zavrtio, slatko kad zaspi.
                                 Ždrijebom iziđu ona četvorica, koju sam i sam
            335                  Htio odabrat, a jâ se međù njima pribrojim peti.
                                 Kiklop navečer dođe ljepòrunē tjerajuć ovce,
                                 Čitavo stado tovno u široku utjera odmah
                                 Spilju ne ostavivši u ogradi visokoj ništa;
                                 Valjada slućaše nešto, il' bog je odredio tako.
            340                  Golem podiže kamen i navali njega na vrata,
                                 Onda sjedne i sve po redu počne da muze
                                 Ovce i vekave koze i pod svaku metaše mlȁde.
                                 A kad se namuči tim i svrši poslove svoje,
                                 Opet dvojicu zgrabi i od njih večeru spremi.
            345                  Tada se Kȉklōpu ja približih u rukama noseć
                                 Vina crnoga sud i riječ mu ovu još rečem:
                                 »»Na ti, Kiklope, vina! ded pij ga, kad si se mesa

                   8
                     325. Hvat je udaljenost od jednog kraja raširenih ruku do drugoga.
                   9
                     331. Ždrebalo se ovako: svaki bi svoj ždrijeb stavio u jednu kacigu, koju bi zatim tresli dotle dok ne bi
                   ispao određeni broj ždrebova.
                                                                                                       107
   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112