Page 52 - Ilijada
P. 52

Homer: Ilijada



                              Ode, u haljinu sjajnu i blistavu zaviv se, mučeć;
         420                  Ne spazi Trojka ni jedna, a boginja iđaše pred njom.
                                 Kada u prekrasni dom Aleksandrov dođu već one,
                              Sluškinje brzo svaka na svoje poslove pođu,
                              Helena, ženska dika, u visoku ložnicu uđe,
                              A Afrodita, mila nasmješljivka, stolicu uzme
         425                  I pred Aleksandra divnog donese je i metne preda nj,
                              Na nju se Helena kći egidonoše Zeusa posadiv
                              Odvrati od muža oči i napadne na njeg veleći:
                              "Došo si iz boja gle! ej nestalo da te u njemu!
                              Da te je junak kršan umorio, prvašnji muž moj!
         430                  Sam si se hvalio prije, da kopljem si, rukama, snagom
                              Jači od Aresu milog Menelaja. Nego i opet
                                                                       23
                              Deder Aresu inilog Menelaja idi pozovi,
                              Vas dva da d'jelite mejdan i opet! Al' ja ti kažem,
                              Prođi se boja te nemoj u borbi se boriti više
         435                  Sa plavokosim onim Menelajem niti se ludo
                              Rvati, da te ne bi umorilo njegovo koplje."
                                 Paris odgovori njoj i besjede prihvati ove:
                              "Nemoj napadat na me, o ženo, grdnjama teškim,
                              Ta Menelaj je sada s Ateninom pomoći svlado,
         440                  A ja ću drugi put njega, ta i nama pomažu bozi.
                              Nego hajdemo leći, nasladit se ljubavi hajd'mo;
                              Ta još mi dušu nije osvojila ljubav toliko,
                              Ni u moroplovnih lađah kad krenuh ugrabiv tebe
                              Iz Lakedemona milog, na kranajskom otoku kad sam
         445                  Prvi put legavši s tobom obljubio tebe, koliko
                              Sada sam tebe željan, i slatka me osvaja žudnja."
                                 Reče i prvi pođe u krevet, a žena za njime.



                         C. Agamemnon zahtijeva da se pogodba izvrši. 448-461.


                                 Tako u provrtanom u krevetu počinu oni;
                              A sin Atrejev pođe po vojsci na zv'jera nalik
         450                  Ne bi l' Aleksandra mogo bogolikog opazit gdjegod.
                              Al' nit' ikoji Trojac nit' ikoji slavni pomoćnik
                              Nije ga mogo pokazat Menelaju, Aresu milom;
                              Nitko ga nije krio od ljubavi, - da ga je samo
                              Vidio tko! jer mržahu na nj ko na crnu Keru.
         455                  Onda junacima kralj Agamemnon prozbori njima:
                              "Čujte, Dardanci vi i Trojanci i pomoćnici,
                              Vidi se, da je Menelaj nadvladao Aresu mili;
                              Argejku Helenu vi nama i čitavo vratite s njome

               23  431-436. "Nego i opet ... njegovo koplje", ironija i ironički savjet onome kojemu je život draži od po-
               štenja.


                                                                                                       52
   47   48   49   50   51   52   53   54   55   56   57