Page 50 - Ilijada
P. 50

Homer: Ilijada



                              Oružjem isto tako Menelaj se oružo hrabri.
         340                     Kada već njih dva budu u oružju sa obje strane,
                              Tada u sr'jedu stupe med Trojce i među Ahejce
                              Očima gledajuć strašno ; konjokrote svi se Trojanci
                                                     18
                              I nazuvčari Ahejci, kad vide ih, u čudu nađu.
                                                                          19
                              Nablizu oni stanu na izmjerenome mjestu
         345                  Kopljima vitlajući i jedan na drugog ljutit.
                              Prvi Aleksandro baci dugosjeno koplje i njime
                              Zgodi Menelaja u štit; što svuda jednako krije,
                              Al' ga ne probi mjed, već o štitu jakom se svine
                              Parisu rt od koplja, a onda podigne svoje
         350                  Atrejev sin Menelaj i Zeusu se pomoli ocu:
                              "Daj mi, gospode Zeuse, naplatiti zlu počinjača,
                              Divnog Aleksandra sad, od mojih da pogine ruku,
                              Nek se i poslije tkogod od ljudi poznijih žaca
                              Zlo domaćinu činit, kad s ljubavlju dočeka gosta."
         355                     Reče i zamahne kopljem dugosjenim i tad ga baci,
                              Zgodi Aleksandra u štit, što svuda jednako krije,
                              Te kroz blistavi štit silovito iziđe koplje,
                              I vrlo umjetni oklop probode ono junaku,
                              Pokraj slabina prođe i košulju proreže naskroz;
         360                  Tad se Aleksandro pregne i crnoj se ukloni smrti.
                              S klincima srebrni mač povukavši Atrejev sinak
                              Zamahne, udari njima u kacigin branik , al' o njoj
                                                                    20
                              Prsne na d'jela na tri na četiri, te mu iz ruke
                              Ispadne; Atrid pisne u široko pogledav nebo:
         365                  "Oče o Zeuse, nema od tebe okrutnijeg boga!
                              Doista mišljah kaznit Aleksandra za sve zločinstvo,
                              Ali mač mi se slomi u ruci i koplje iz ruku
                              Naprazno meni poletje, i tako njega ne svladah."



                                      B. Afrodita spasava Parisa. 369-447.


                                 Reče i skoči te za šljem konjogrivni pograbi njega
         370                  Pa ga okrene onda i među Ahejce povuče.
                              Pod grlom nježnim ga stade izvezeni daviti remen,
                              Što ga je ispod brade nategnuo, šljem da mu drži.
                              Njega bi dovuko bio Menelaj i golemu slavu
                              Steko, da Zeusova kći Afrodita ne spazi oštro;
         375                  Ona mu prekine remen od vola zaklanog krepko;

               18  342. "očima gledajuć strašno", tj. ispod šljemova, na kojima se "kita tresaše strašno" (st. 337).
               19  343. "svi se ... u čudu nađu", valjada zato što toga, a ni takva megdana još nije bilo, prizor je nov i
               neobičan.
               20  362. "branik", kao mjedeni obluk što se spušta s kacige i brani lice; branika su dva, s jedne i s druge
               strane, kako se vidi u 5. pjev., st. 743.


                                                                                                       50
   45   46   47   48   49   50   51   52   53   54   55