Page 129 - Ilijada
P. 129

Homer: Ilijada



                              Pod kolima ću njima brzonoge konje polomit,
                              A njih ću same hitit sa stajala, razbit im kola,
                              Niti dok godina deset proteče, izvidati neće
         405                  Njih dvije rana moć, što ih zada nebeska str'jela.
                              Znat će sjajnooka već, sa ocem kada se svadi!
                              Ne srdim se toliko na Heru, ne zamjeram njojzi,
                              Jer je navikla svagda razorit, što god bib joj reko."
                                 Reče, i Irida javit vjetronoga otiđe odmah.
         410                  Siđe sa Idskih brda, na široki uziđe Olimp.
                              Kod prvih vrata sta mnogoklančanog olimpskog brda,
                              Sretav ih ustavi obje i riječ im Zeusovu reče:
                              "Kud ćete? Što li vam sad u grudima srce mahnita?
                              Kronov ne dopušta sin Argejce branit u boju.
         415                  On je zpr'jetio vama ovako i tako će svršit:
                              Pod kolima će vama brzonoge konje polomit,
                              A vas će same hitit sa stajala, razbit vam kola,
                              Niti dok godina deset proteče, nećete vas dv'je
                              Rana izvidati, što ih str'jela nebeska zada.
         420                  Znat ćeš već, kad si se ti, sjajnooka, svadila s ocem!
                              Ne srdi se toliko na Heru, ne zamjera njojzi,
                              Jer je navikla svagda razorit, što god bi joj reko;
                              Al' ti, besramna kujo, opačija ti si od sviju,
                              Ako se usudiš koplje da golemo digneš na Zeusa."
                                                                               25
         425                     Tako rekavši riječ brzonoga Irida ode.
                              Onda započne riječ Ateni sjajnookoj Hera:
                              "Aj egidonoše Zeusa aj kćeri, nikako neću
                              Dat, da se mi borimo sa Zeusom smrtnika radi.
                              Jedan od smrtnika tih nek pogine, drugi nek živi,
         430                  Kako već bude, a onaj u duši snujući svojoj
                              Danajcima nek sudi i Trojcima, kako je pravo."
                                 Tako rekavši njoj kopitonoge okrene konje,
                              Hore im od kola odmah ljepogrive otpregnu konje
                              Pa ih privežu onda k ambrosijskim jaslima oba,
         435                  Pa uza zidove b'jele i preb'jele prislone kola.
                              Onda se boginje obje na stolice posade zlatne
                              Među bogove druge, a srce im bijaše bolno.



                         3. Zeus odlazi na Olimp i proriče još teži poraz. 438-484.


                                 S krasnim kotačima kola i konje otac sa Ide
                              Potjerav Zeus na Olimp u s'jelo bogova dođe.
         440                  Njemu slavni odmah zemljotresac  otpregne konje,
                                                               26

               25  423-424. Misli se da su ovi stihovi kasnije umetnuti jer Irida nikad bogovima ne govori ovako bezo-
               brazno.
               26  440. "zemljotresac", tj. Posidon.


                                                                                                       129
   124   125   126   127   128   129   130   131   132   133   134