Page 8 - Gordon Livingston - Prerano stari, prekasno mudri
P. 8

1 4        P R E R A N O  S T A R I ,  P R E K A S N O  M U D R I

            Iz  predgovora  Elizabeth  Edvvards                   Ako        se     karta
              Gordon  Livingston  je  proteklih  osam  godina  jedan
            od  najvažnijih  ljudi  u  mome  životu,  iako  sam  se  samo  razlikuje   od
            jednom  susrela  s njime.  Ni  on ni ja nismo mladi,  ali  pos­
            lužili  smo  se  prednošću  komunikacije  mladih:  upoznali
            smo se preko Interneta,  u intemetskoj  zajednici  roditelja  terena   -
            koji  su  izgubili  dijete.  Takvi  su  mi  ljudi  bili potrebni kada
            mi je  umrlo  dijete;  ljudi  koji  su  uistinu  razumjeli  provali­  pogrešna
            ju u koju smo klizili, pokušavajući se, ponekad tek s pola
            srca, uhvatiti za nešto  i zaustaviti.                je    karta




                                                                  Nekoć davno bio sam poručnik u 82. padobranskoj  divi­
                                                                  ziji i pokušavao sam  se  orijentirati na  terenu  u  Fort  Brag-
                                                                  gu, u Sjevernoj Carolini.  Dok sam proučavao kartu prib­
                                                                  ližio  mi  se  vodnik,  veteran  koji je  obučio  mnoge  mlade
                                                                  časnike.  »Pokušavate  utvrditi  gdje  se  nalazimo,  poruč­
                                                                  nice?« upitao me je.  »Prema karti,  ondje bi se trebao na­
                                                                  laziti  brežuljak,  ali  ga  ne vidim«,  odgovorio  sam.  »Gos­
                                                                  podine«, rekao je, »ako se karta  razlikuje od terena, pog­
                                                                  rešna je  karta«.  Već  sam  tada  shvatio  da  sam čuo važnu
                                                                  istinu.
                                                                     Godinama  slušajući ljudske priče, osobito o tome kako
                                                                  kola  mogu  krenuti  nizbrdo,  naučio  sam  da  se  u  svome
                                                                  životnom  hodu  trudimo  uskladiti  karte  u  glavi  s  tere­
                                                                  nom  kojim  hodamo.  Taj  bi  se proces  trebao  odvijati  dok
                                                                  rastemo.  Roditelji  nas  prvenstveno  primjerom  poduča­
                                                                  vaju  onome  što  su  naučili.  Nažalost,  rijetko  kad  smo
                                                                  posve  spremni  prihvatiti  te  pouke.  Nerijetko nam  život
                                                                  kakvim  žive  roditelji  pokazuje  da  nam  mogu  prenijeti
                                                                  malo  korisnih  stvari  pa  do  velikog  dijela  spoznaja  dola­
                                                                  zimo  često bolnim  procesom  pokušaja  i pogreške.
                                                                     Namjeravamo  li  izdvojiti  neki  važan životni  zadatak
                                                                  u  kojemu  bi  svakome  od  nas  dobro  došlo  malo  pouke,
   3   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13