Page 8 - Gordon Livingston - Prerano stari, prekasno mudri
P. 8
1 4 P R E R A N O S T A R I , P R E K A S N O M U D R I
Iz predgovora Elizabeth Edvvards Ako se karta
Gordon Livingston je proteklih osam godina jedan
od najvažnijih ljudi u mome životu, iako sam se samo razlikuje od
jednom susrela s njime. Ni on ni ja nismo mladi, ali pos
lužili smo se prednošću komunikacije mladih: upoznali
smo se preko Interneta, u intemetskoj zajednici roditelja terena -
koji su izgubili dijete. Takvi su mi ljudi bili potrebni kada
mi je umrlo dijete; ljudi koji su uistinu razumjeli provali pogrešna
ju u koju smo klizili, pokušavajući se, ponekad tek s pola
srca, uhvatiti za nešto i zaustaviti. je karta
Nekoć davno bio sam poručnik u 82. padobranskoj divi
ziji i pokušavao sam se orijentirati na terenu u Fort Brag-
gu, u Sjevernoj Carolini. Dok sam proučavao kartu prib
ližio mi se vodnik, veteran koji je obučio mnoge mlade
časnike. »Pokušavate utvrditi gdje se nalazimo, poruč
nice?« upitao me je. »Prema karti, ondje bi se trebao na
laziti brežuljak, ali ga ne vidim«, odgovorio sam. »Gos
podine«, rekao je, »ako se karta razlikuje od terena, pog
rešna je karta«. Već sam tada shvatio da sam čuo važnu
istinu.
Godinama slušajući ljudske priče, osobito o tome kako
kola mogu krenuti nizbrdo, naučio sam da se u svome
životnom hodu trudimo uskladiti karte u glavi s tere
nom kojim hodamo. Taj bi se proces trebao odvijati dok
rastemo. Roditelji nas prvenstveno primjerom poduča
vaju onome što su naučili. Nažalost, rijetko kad smo
posve spremni prihvatiti te pouke. Nerijetko nam život
kakvim žive roditelji pokazuje da nam mogu prenijeti
malo korisnih stvari pa do velikog dijela spoznaja dola
zimo često bolnim procesom pokušaja i pogreške.
Namjeravamo li izdvojiti neki važan životni zadatak
u kojemu bi svakome od nas dobro došlo malo pouke,