Page 93 - Emir Kusturica - Sto jada

пута. Јаук од бола чуо се до мора и луке у Живогошћу, а Црни се усправио ослањајући се прво
на кољена, а онда је скочио и ухватио неки камен намјеравајући да ме дотуче. Амра је
ташном ударала Црног и вриштала од страха када је угледала трагове моје крви по
магистрали. Није ме ништа бољело, крв која је струјала по мом тијелу излијевала се преко

бутина. Топлина крви и на стопалима. Ћоро и Комадина су Црног хватали за руке. Успио
сам да се окренем на бок и да одгурнем подивљалог непријатеља од себе. Он је усправљен
кренуо да ме туче ногама.
- Ево ти, Момо Капоре, пичко холандска!
Погледао је странца, стиснуо јаче шрафцигер и замахнуо да га убоде:
- Сад ћу теби главу да откинем!
Странца у браку је страх од смрти натјерао у лудачки трк. Док је бјежао, све вријеме се

освртао. Утрчао је у завој на магистрали и поново се окренуо према Црном да провјери да ли
је још увијек иза њега. Овај је нагло застао када је угледао свјетлост аутомобилских фарова.
Полицијски „фијат“ је излазио из завоја великом брзином и помео странца. Чуо се тупи
ударац, а онда котрљање низбрдо. Завладала је тишина. Само је глас ћука злокобно
одјекивао. Упркос тешком стању, опет ми је пало на ум како то звучи када цврчци воде
љубав?

Да ли моја смрт долази као логичан слијед ствари? Да ли послије сласти и висине
задовољства на коју ме је дизала Амра, сада долази крај?
Ништа није тако топло као крв и ништа не скрива тајну као та текућина. Амра је гледала
како та сила истиче из мене и заплакала је као да се опраштамо. Комадина се престравио
када је угледао црвену локву поред мојих стопала.
Покрете полицајаца су освјетљавали фарови „тристаћа“. Биле су то дуге сјене, видјело се
како на педесетак метара од нас унезвијерено трчкарају између аутомобила и беживотног

тијела странца. Најприје су се њихове силуете укрштале изнад странца, а онда су се
зауставиле недалеко од његовог тијела, над странчевим руксаком који је од силине ударца
одлетио у страну.
- Да јавимо у базу?
- У базу да јавиш, звекане?! Хоћеш да мардељамо у Зеници због хипика?
- Нећу.

- Онда ми помози да га одвучемо!
Бацили су га у неку вртачу до које је допирала неонска свјетлост са уличне лампе на
излазу из Живогошћа. Полицајац који је хтио да зову колеге отишао је до кола, извадио
канистер и цријево, на уста је повукао бензин и пресуо га у канистер и са тим дотрчао
натраг. Посули су странца бензином и запалили га. Прво је букнуо пламен и човјек је горио,
али се полицајцима није свидјела брзина којом се одвија та радња.
- Неће да гори, мајку јебо холандску!

- Знаш шта, у њих су кости пуне влаге, јебен је океан!
- Мора бренер - рекао је други полицајац.
Потом су упалили кола и првих сто метара возили су се уназад, а онда је ауто уз шкрипу
појурио према граду! Сјене су нестале са фаровима и само је неки пас цвилио у даљини, а
свјетло на крају Живогошћа жмиркало је од струјног напона који је ишао горе-доле.
Кад су се вратили, одмах је упаљена ватра на бренеру и убрзо је тијело странца

претворено у пепео.
Крв је цурила низ моје тијело, а слика испред очију полако се гасила. Гледао сам како