Page 79 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

I tako, blagonakloni ~itao~e (da skujem izraz), u prilici si da ustanovi{ {ta je dalje bilo u romanu '2010:
Druga odiseja'. Izuzetno sam zahvalan izdava~koj ku}i 'New American Library', nosiocu autorskih prava na roman
'2001: Odiseja u svemiru', zato {to mi je dozvolila da upotrebim trideset sedmo poglavlje u novoj knjizi. Ono slu`i
kao spona koja povezuje dva dela.
Evo i zavr{nog komentara o oba romana vi|ena iz ta~ke sada gotovo ta~no na sredokra}i izme|u godine
2001. i vremena kada smo Stenli Kjubrik i ja zapo~eli zajedni~ki rad. Nasuprot popularnom uverenju, pisci nau~ne
fantastike veoma retko poku{avaju da predvide budu}nost; {tavi{e, kako je to jednom prilikom zgodno primetio Rej
Bredberi, oni znatno ~e{}e nastoje da je spre~e. Godine 1964, rano, juna~ko razdoblje svemirske ere upravo je
po~injalo; Sjedinjene Dr`ave odredile su Mesec kao svoje odredi{te, a kada je jednom ta odluka doneta, osvajanje
drugih planeta pokazalo se u krajnjoj liniji neumitno. Izgledalo je stoga sasvim razlo`no da }e do 2001. postojati
d`inovske svemirske stanice na orbiti oko Zemlje, kao i da }e - malo kasnije - biti preduzimani pohodi sa ljudskim
posadama na planete.
U jednom idealnom svetu, to bi nesumljivo bilo mogu}e: novcem stra}enim u vijetnamskom ratu platilo bi
se sve {to je Stenli Kjubrik pokazao na ekranu sinerame. Sada nam je, me|utim, jasno da }e se to zbiti ipak ne{to
kasnije.
Film '2001.' ne}e se poklopiti sa 2001. Pa ipak - izuzme li se vi{a sila - do tada }e se gotovo sve {to je
opisano u knjizi i prikazano na filmu nalaziti u poodmakloj fazi planiranja.
Jedini izuzetak jeste komuniciranje sa vanzemaljskim inteligencijama: to je ne{to {to se uop{te ne mo`e
planirati - ve} samo naslu}ivati. Niko ne zna da li }e do toga do}i sutra ili kroz hiljadu godina.
Ali jednom }e se svakako dogoditi.
Artur ^. Klark
Kolombo, [ri Lanka
novembra 1982.