Page 76 - Arthur C. Clarke - 2001 : Odiseja u Svemiru

Tokom narednih pet minuta video je simfonijski orkestar koji je svirao Voltonov 'Violinski koncert',
raspravu o `alosnom stanju u kome se na{lo tradicionalno pozori{te, jedan vestern, demonstraciju novog na~ina
le~enja glavobolje, kviz na nekom orjentalnom jeziku, jednu psihodramu, tri emisije vesti, fudbalsku utakmicu,
predavanje o stereometriji (na ruskom), kao i nekoliko najavnih signala, odnosno teletekstova. Bio je to, u stvari,
savr{eno normalan izbor iz svetskih TV programa, a ako se izuzme psiholo{ka potpora koju je posredstvom toga
dobio, cela stvar je u njemu samo potvrdila jedno podozrenje koje mu se ve} uobli~ilo u umu.
Svi programi bili su stari oko dve godine. Bilo je to otprilike u vreme kada je otkriven MNT-1 i te{ko se
moglo poverovati da je posredi puka podudarnost. Ne{to je motrilo na radio-talase; onaj abonosni blok bio je
zaposleniji nego {to su ljudi to podozrevali.
Nastavio je da tumara spektrom i najednom je ugledao jedan poznati prizor. Na ekranu se pojavio
upravo ovaj apartman, u kome se nalazio jedan znameniti glumac koji je besno optu`ivao nevernu nalo`nicu. U
{oku izazvanom prepoznavanjem, Boumen se upiljio u dnevnu sobu iz koje je upravo izi{ao - a kada je kamera
krenula za srditim parom ka spava}oj sobi, on nehotice pogleda prema vratima da vidi da li }e neko uistinu u}i.
To je, dakle, bio na~in na koji je prijemno podru~je bilo pripremljeno za njega; njegovi doma}ini
zasnovali su svoje zamisli o na~inu `ivljenja na Zemlji na TV programima. Njegova slutnja da se nalazi u filmskom
dekoru bila je gotovo doslovno ta~na.
Saznao je sve {to je `eleo za sada i isklju~io je televizor. [ta sad da radim? - upita se on, staviv{i {ake sa
prepletenim prstima ispod glave i zagledav{i se u prazan ekran.
Fizi~ki i emocionalno bio je iscrpljen, ali je ipak izgledalo nemogu}e da neko mo`e zaspati u ovako
fantasti~noj sredini, na ve}oj udaljenosti od Zemlje nego {to je ijedan ~ovek u istoriji bio. Ali udobna postelja i
nagonska mudrost tela uroti{e se protiv njegove volje.
Potra`io je prstima prekida~ za svetlo i prostorija utonu u tamu. Nekoliko sekundi kasnuje doma{io je sa
one strane me|e snova.
I tako, polednji put, Dejvid Boumen zaspa.

45. RAKAPITULACIJA
Budu}i da vi{e nije bilo potrebe za njim, name{taj apartmana razlo`i se u umu svog tvorca. Ostao je
jedino krevet - kao i zidovi koji su {titili ovaj krhki organizam od energija koje on jo{ nije mogao da kontroli{e.
U snu, Dejvid Boumen se nemirno prome{kolji. Nije se probudio, niti je sanjao, ali vi{e nije bio sasvim
nesvestan. Poput magle {to gami`e kroz {umu, ne{to mu je zaposedalo um. Ose}ao je to tek nejasno, zato {to bi
ga puni dodir uni{tio potpuno izvesno kao i ognjevi koji su besneli sa one strane zidova. Pod tim ravnodu{nim
ispitivanjem nije ose}ao ni nadu ni strah; sva ose}anja bila su i{~ilela.
Izgledalo je kao da plovi slobodnim prostorom, dok se oko njega u svim pravcima pru`ala beskrajna
geometrijska mre`a tamnih linija ili niti, du` kojih su se kretala si}u{na ~vori{ta svetlosti - neka polako, druga
vrtoglavom brzinom. Jednom prilikom, osmotrio je kroz mikroskop presek ljudskog mozga i u njegovoj mre`i
nervnih vlakana zapazio je istu lavirintsku slo`enost. Ali to je bilo mrtvo i stati~no, dok je ovo nadma{alo i sam
`ivot. Znao je - ili je verovao da zna - da posmatra operaciju nekog d`inovskog uma, razmi{ljaju}i pri tom o
Vaseljeni ~iji je tako si}u{an deo.
Prikaza ili privid potraja samo jedan trenutak. A onda, kristalne ravni i re{etke, kao i izukr{tane perspektive
pokretne svetlosti i{~eznu{e iz postojanja u ~asu kad je Dejvid Boumen pre{ao u podru~je svesti koje nijedan ~ovek
nije ranije iskusio.
U prvi mah, izgledalo je da samo Vreme te~e unazad. Bio je pripravan da prihvati ~ak i to ~udo, kada
shvati da je istina jo{ tananija.
Zdenci se}anja bili su otvoreni; u kontrolisanom spominjanju stao je ponovo da pro`ivljava pro{lost. Bio je
to najpre hotelski apartman, pa svemirska kapsula, raspaljeni zvezdani predeli crvenog sunca, blistavo jezgro
Galaksije, dveri kroz koje se ponovo obreo u staroj Vaseljeni. I ne samo vizuelni prizori, nego i svi ostali utisci ~ula,
sva ose}anja koja je iskusio u to vreme hitali su mimo njega sve br`e i br`e. @ivot mu se odmotavao poput
magnetofonske trake koja se vrti unazad sve ve}om brzinom.
Sad je ponovo na 'Otkri}u', dok Saturnovi prstenovi ispunjavaju nebo oko njega. Pre toga, ponavljao je
svoj zavr{ni dialog sa Halom; video je Frenka Pula kako kre}e u svoju poslednju misiju; ~uo je glas Zemlje koji ga
uverava da je sve uredu.
I dok je jo{ pro`ivljavao sva ta zbivanja, znao je da je uistinu sve u redu. Vra}ao se natrag niz hodnike
vremena, a znanja i iskustva ~ilela su iz njega dok je hitao ka vlastitom detinjstvu. Ali ni{ta nije bilo izgubljeno; sve