Page 512 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

SVETO PISMO STARI SAVEZ KNJIGA O JOVU
nasmešio, nisu mogli verovati da to činim, je bacio u blato, pa sam postao kao prah i
vedrinu lica mog nisu mogli pokvariti. 25 pepeo. 20 Vapim k tebi za pomoć, ali ti mi
Govorio sam im kojim putem da idu, kao ne odgovaraš; stojim, da na mene pogle-
poglavar sam sedeo, živeo sam kao kralj daš. 21 Promenio si se i okrutan prema
među vojskom svojom, kao onaj koji teši meni postao, svom snagom ruke svoje ti
žalosne. me kao neprijatelj napadaš. 22 U vetar
me podižeš da me nosi, a zatim me uz
A sada mi se smeju ljudi, oni koji
30 tresak razbijaš. 23 Znam dobro da ćeš me
su od mene mlađi, čije očeve ne
u smrt vratiti, u kuću gde odlaze svi živi.
bih stavio ni sa psima stada svo- 24 Ali niko ne diže ruku svoju na ovu ru-
ga. 2 Od kakve bi mi koristi bila snaga ševinu, i dok ja propadam, niko pomoć ne
ruku njihovih? Nema snage u njima. 3 Od doziva. 25 A ja sam plakao nad onim ko je
oskudice i gladi oni su iznemogli, glođu što teške dane proživljavao, duša je moja
nađu u zemlji bezvodnoj, koju je juče sažaljevala siromaha. 26 Dobro sam oče-
zahvatila oluja i pustošenje. 4 Beru slano kivao, ali zlo je došlo, svetlost sam čekao,
bilje među grmljem, smrekovo korenje ali mrak je došao. 27 Utroba je moja uza-
hrana je njihova. 5 Ljudi ih izgone iz sre- vrela i uznemirila se, dani nevolje na mene
dine svoje, viču za njima kao za lopovima. su došli. 28 Žalostan sam išao kad sunca
6 Moraju da žive po strminama uz rečne nije bilo. Ustao sam usred zbora, pomoć
doline, po jamama u zemlji i među stena- sam tražio. 29 Šakalima sam brat postao,
ma. 7 Među grmovima viču, pod kopriva- drug kćerima sovinim. 30 Koža mi je
ma čuče. 8 To su sinovi bezumnika, i sino- pocrnela i otpada s mene, kosti su mi se
vi bezimenog, koji su bičem isterani iz užarile od suvoće. 31 Harfa moja sada
zemlje. 9 A takvi sada o meni govore u samo tužne pesme svira, frula moja samo
pesmama svojim, meni se sada rugaju. 10 plačne glasove pušta.
Gnušaju se nada mnom, drže se podalje
od mene, ne ustežu se da mi u lice pljunu. Savez sam sklopio sa očima svo-
jim, pa kako bih onda za devoj-
11 Jer on je otpustio luk moj i ponizio me, 31
a oni su se neobuzdano na mene okomili. kom gledao? 2 Šta Bog dodeljuje
12 S desne strane moje ustaju kao leglo odozgo, kakvo je nasledstvo od Svemoć-
zlikovačko, noge moje puštaju da idu, a nog s visine? 3 Zar nije propast za zločin-
onda mi bedeme pogubne postavljaju. 13 ca, i nesreća za one koji zlo čine? 4 Zar ne
Raskopavaju staze moje, samo mi nevolju vidi on puteve moje, zar ne broji on sve
otežavaju, i u tome im pomoćnik ne treba. korake moje? 5 Ako sam se družio s lju-
14 Kao kroz širok procep oni naviru, s dima koji neistinu govore, i ako je noga
olujom nadolaze. 15 Strahote iznenadne moja za prevarom trčala, 6 on će me
okreću se na mene, dostojanstvo moje izmeriti na vagi tačnoj, spoznaće Bog bez-
kao da vetar odnosi, poput oblaka iščezlo azlenost moju. 7 Ako su koraci moji s puta
je spasenje moje. 16 I sada duša moja pravog zašli, ako se srce moje za očima
poput vode ističe iz mene, dani nevolje mojim povelo, ako je neka ljaga za ruke
stižu me. 17 Noću bol probada kosti moje, moje prionula, 8 neka drugi jede ono što
kao da se kidaju sa mene, ne prestaju ja posejem, i neka se iskoreni potomstvo
bolovi koji me izjedaju. 18 Od siline velike moje. 9 Ako se srce moje zanelo za nekom
menja se odeća moja, obavija me kao ženom, i ako sam vrebao na vratima bliž-
okovratnik duge haljine moje. 19 On me njeg svoga, 10 neka moja žena drugom

~ 512 ~