Page 547 - Albert Pike - Moral i Dogma

Najstarija spoznaja Božanstva bila je više nejasna nego odbojna. Očigledna degradacija je nastala tek
kasnije. Bog prirode odražava promenljivi karakter godišnjih doba, menjajući ih od mračnijih do svetlih.
Naizmenično, živahna ili umirena, zrela obiljem koje ona zatim ukida, priroda se čini neobjašnjivo
hirovitom i, mada je sposobna da odgovori na sve najviše zahteve moralnih osećanja kroz opšte shvatanje
njenih misterija, više je sklona da sa pristrasnim ili prenagljenim stavom postane tajanstvenija u Šivi,
Saturnu, ili Mexitli , zaštitnicima žestokih orgija ili okrvavl-jenih oltara. Sve starije pesničke
32
personifikacije pokazuju tragove ovih dvosmislenosti. Ona nije u celini nemoralna niti je samo
blagotvorna.

Ni jedan narod nikada nije sa predumišljajem prikazao svoje bogove zlim ili krivim bićima. Prosta
pobožnost koja je pripisala poreklo svih stvari Bogu, prihvatila ih je sve kao dobronamerne, verujući i
nadajući se u svemu. Vrhovni Vladar je na početku bio poštovan s bespogovornim oboža-vanjem. Još nisu

postojale iznenađujuće suprotnosti, a kontradiktornosti nisu još počele da stvaraju sumnju u Njegovo
dobročinstvo, ili nisu stvorile od čoveka nezadovoljnika u Njegovom upravljanju.

Strah je mogao da izazove zbunjenost, ali nije mogao da ukine nadu, a još manje da pokrene nena-klonost.

Tek kasnije, kada su apstraktna saznanja počela da postaju slična stvarnosti i kada su nove ili mnogo
očiglednije ideje poprimile nove dimenzije za njihovo izražavanje, postalo je neophodno da se učvrste
konačne prepreke između Dobrog i Zla.

Kao objašnjenje za moralno zlo, bilo je neophodno smisliti neki novi celishodan način koji pogoduje
pobožnosti i samozadovoljstvu izumitelja, kao što je razvratnost žena ili nekog ko je dru-gačiji od Boga,
Tifon ili Ahriman, koji nastaju bilo kroz podelu Bogova na klase ili kroz ukidanje Drevnih Božanstava i
njihovo prerastanje u Devsove ili Demone. Kroz slične nedostatke, Orijentalci su izumeli sklonost
kvarljivosti mesa i materijalnog. Hebreji su preneli Satani sve nezakonito i ne-moralno i grčka
razmišljanja, povremeno prihvatajući starija i isprobana shvatanja, odvraćala su od pribegavanja
iznošenju klevete za bića iz njihove mašte i pokazano je da ona moraju da zahvale sama sebi za svoje
nesreće, dok su njima dobre stvari bile dobrovoljni darovi, a ne otimanje od Neba. Homer je već dao
Zevsu da uzvikne na Skupu na Olimpu Bolno je čuti kako ovi smrtnici optužuju Bogove; oni misle da zlo
dolazi od nas, ali oni sami njima daju bezrazložan povod sa svojim vlastitim razuzdanim ludorijama. Toje
čovekova greška, kaže Solon u vezi sa društvenim zlom njihovog vre-mena, a ne greška Bogova što
nastaju uništenja. I Euripides, posle ozbiljne rasprave o poreklu zla, dolazi do zaključka da se čovek
ponaša pogrešno, ne zbog nedostatka prirodno dobrog osećaja i ose-ćanja, već zbog toga što, znajući šta
je dobro, on ipak iz raznih razloga zapostavlja njegovu primenu.

I, na kraju, dospevši do najviše istine Pindar, Hesiod, ^shylus, (Eshil) ^sop (Ezop) i Horacije nam kažu:
Sve vrline su za borbu; život nije scena odmora, več energične akcije. Patnjaje samo drugo imeza sticanje
iskustva, dodeljena lično odZevsa, onogkoji dajesva razumevanja, začetnika uputsta-va, učitelja života.
Onje označio kraj zlatnogperioda. Onje dao otrov zmijama i zverstvo vukovima, on je skinuo med sa lista

i zaustavio curenje vina u potocima. Onje sakrio element vatre i načinio da sredstva za život budu
oskudna i neizvesna. Ali, u svemu ovome, njegov ciljje bio dobronameran - nije hteo da uništi život, več
daga poboljša. Toje bio blagoslov čoveku, a neprokletstvo, da bude osuđen da zarađuje svoj hleb znojem
sa svojih obrva;jer, ništa veliko i sjajno nije ostvareno bez rada. Neškodljive i male vrline nisu cenili ni
bogovi ni čovek, jer, škrtost prirode se opravdava njenim močnim efektima u uzdizanju uspavanih osobina
i primoravanju čovečanstva na pronalaženje korisnih umetnosti kroz razmišljanje i misao.

Drevni Reformatori religija proglašavali su obožavanje idola korenom svih zala i bilo je mnogo rušitelja