Page 284 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 284

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        Radojica Tautović: „ SATIR PROTIV IDOLA“.
        Savremena knjniţevnost u knjiţevnoj  kritici;  Savremena
        proza; Nolti; Beograd; tvdr povez

        ...Zbog ĉega ljudi ne prihvataju šalu, na svoj ili tuĊi raĉun, na javnim
        mestima u sluţbenom restoranu. Humor se doţivljava kao neĉije ludilo:
        „ Ukoliko nije ― disciplinovan ―   i  ―stavljen na svoje mesto‖,  na
        primer u ĉasove dokolice, u knjige, u pozorišne dvorane, i tako dalje,
        humor se socijalno diskvalifikuje, odnosno kvalifikuje se kao asocijlana
        pojava...Traumatiĉna reakcija društva na ubode smeha nesumljivo
        obznanjuje umrtvljenost ili obolelost slobode i ĉoveĉnosti u društvu. (
        str. 656) ..  „  Iskre smeha vraćaju iz  kratkog spoja logiĉnog sa
        alogiĉnim, nuţnog sa sluĉajnim, zbilje sa varkom, pameti sa glupošću.
        Da bi shvatio i uhvatio ove varnice, razum bi morao da asimilira i svaki
        ―apsurd ―, ili ludost..Kada svetlost ovog uma padne na taĉku preseka i
        saplitanja logiĉnog s apsurdnim, dobija se utisak da te iz taĉke izbacuju
        dva roja iskara. ( str. 656-657)
        R. Tautović  uoĉava bitnu razliku  izmeĊu  satire i humora :
        ―…. Nikada potreba  za satirom nije bila tako velika  i urgentna. I da
        paradoks  bude savršen – nikada mogućnost za satire nije bila tako
        svedena!  Jer ta luda kuća je bila totalna kasarna. A u kasarnama  ne
        trpe komediju, kao ni tragediju:  u njoj, satiriĉni smeh se identifikuje sa
        zloĉinaĉkim defetizmom, a plan se ţigoše kao demoralizacija. U njoj
        nema mesta za Švejka. Kao ni za Hamleta. Ljudski smeh ga sakati  i
        reducira na soldatsko podsmevanje strahu: meĊutim, ovo podsmevanje
        šteti samo jednu vrstu straha – strepnju od smeha. (  str. 658)
        Sociologija  i satira
        …. MeĊutim ma koliko magnetofonska traka sociologije precizno
        beleţila odjeke smeha u društvu, odnose humora prema  neljudskom
        ‖redu ‖ I ljudskoj slobodi – ona ne moţe da odgonetne psihološku I
        estetsku zagonetku humora. Ona ostaje  sfinga koja se smeje. Njen
        smeh je enigmatiĉan kao I smeh Đakonde..Pred tom Sfingom još nema

                                         284
   279   280   281   282   283   284   285   286   287   288   289