Page 284 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Radojica Tautović: „ SATIR PROTIV IDOLA“.
Savremena knjniţevnost u knjiţevnoj kritici; Savremena
proza; Nolti; Beograd; tvdr povez

...Zbog ĉega ljudi ne prihvataju šalu, na svoj ili tuĊi raĉun, na javnim
mestima u sluţbenom restoranu. Humor se doţivljava kao neĉije ludilo:
„ Ukoliko nije ― disciplinovan ― i ―stavljen na svoje mesto‖, na
primer u ĉasove dokolice, u knjige, u pozorišne dvorane, i tako dalje,
humor se socijalno diskvalifikuje, odnosno kvalifikuje se kao asocijlana
pojava...Traumatiĉna reakcija društva na ubode smeha nesumljivo
obznanjuje umrtvljenost ili obolelost slobode i ĉoveĉnosti u društvu. (
str. 656) .. „ Iskre smeha vraćaju iz kratkog spoja logiĉnog sa
alogiĉnim, nuţnog sa sluĉajnim, zbilje sa varkom, pameti sa glupošću.
Da bi shvatio i uhvatio ove varnice, razum bi morao da asimilira i svaki
―apsurd ―, ili ludost..Kada svetlost ovog uma padne na taĉku preseka i
saplitanja logiĉnog s apsurdnim, dobija se utisak da te iz taĉke izbacuju
dva roja iskara. ( str. 656-657)
R. Tautović uoĉava bitnu razliku izmeĊu satire i humora :
―…. Nikada potreba za satirom nije bila tako velika i urgentna. I da
paradoks bude savršen – nikada mogućnost za satire nije bila tako
svedena! Jer ta luda kuća je bila totalna kasarna. A u kasarnama ne
trpe komediju, kao ni tragediju: u njoj, satiriĉni smeh se identifikuje sa
zloĉinaĉkim defetizmom, a plan se ţigoše kao demoralizacija. U njoj
nema mesta za Švejka. Kao ni za Hamleta. Ljudski smeh ga sakati i
reducira na soldatsko podsmevanje strahu: meĊutim, ovo podsmevanje
šteti samo jednu vrstu straha – strepnju od smeha. ( str. 658)
Sociologija i satira
…. MeĊutim ma koliko magnetofonska traka sociologije precizno
beleţila odjeke smeha u društvu, odnose humora prema neljudskom
‖redu ‖ I ljudskoj slobodi – ona ne moţe da odgonetne psihološku I
estetsku zagonetku humora. Ona ostaje sfinga koja se smeje. Njen
smeh je enigmatiĉan kao I smeh Đakonde..Pred tom Sfingom još nema

284