Page 282 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA
P. 282

TITO - PARTIJA -  KORUPCIJA

        kojim se smanjuje znaĉaj ljudske misli, karaktera ... ( XV )  Satira ne
        voli poniznost jer zna: od poniznosti do poniţenja nema ni korak
        postojanja. (  XXIII) „ Svet je tako sazdan  da se jedan glupost  redovno
        oslanjaj na drugu, hrani se i podstiĉe njom, kolo ljudskih slabosti i
        strasti ne igra, samo pod melodijom moćnika. Ono ima i svoje vlastite
        mlodije !!!―
        -      Iz  straha pred smrću ; raĊa se i odrţava uskost ljudskih pogleda.
        -      Iz smoljublja – sebiĉnost fantazije i proraĉuna..
        -      Iz tašte ţelje za dominacijom  udruţuju se varalice..
        -      Iz  obesti i neznanja -  nasilje nad drugim ĉovekom.
        Egerić, kao  da opisuje aktuelnu  situaciju u nekoj našoj  drţavnoj
        ustanovi , bar kada je reĉ o meĊuljudskim odnosima i rukovodećoj  eliti,
        koja fingiranim  sukobima drţi  zaposlene u pokornosti  : „SUJETA
        biva izvor mnoštva zla, uzaludnih umorstava i neĉasnih postupaka. U
        toj šumi agresivnosti, ĉastoljublja bez mere, ambicija taštih okolnosti,
        iscrpljujujuće prepredenosti, u alijansama cinika i budala, druţina koja
        se predstavlja kao  ureĊena društva, u mnoštvu koje ne retko istine traţi
        u prevarama i moć u zlu, u svetu koji ljubav i praviĉnost prima kao
        nepristojnost a mudrost kao greh, u takvom svetu satiriĉar je ĉovek koji
        nosu svetiljku u rukama, trudeći se da  oĉuva pred vetrovima
        sluĉajnosti, zaverama zavisnosti  i ukusom prolaznos‖. XIX
        Spisak  onih koji ne podnose satire je poduţi. I on po Egeriću izgleda
        ovako:
        MOĆNIK sa prestola mrzi satiru zbog iluzija o vlastitoj veĉnosti.
        RATNIK ne podnosi njegovu satiru , jer ona vidi u junaštvu i
        brutalnosti, neoplemenjenost.
        DOSLEDAN ĈOVEK jer ona u njemu uoĉava elemente zadrtosti ,
        odsustvo gipkosti.
        ĈOVEK OD MANIRA I DRUŠTVENE  ETIKECIJE, ne podnosi
        satiriĉara jer ovaj razara njegov konformistiĉki raj, otkrivajući u takvom
        obrascu ţivljenja ništavnost jedne taštine.



                                         282
   277   278   279   280   281   282   283   284   285   286   287