Page 283 - Željko Krstić - TITO - PARTIJA - KORUPCIJA

Ţeljko LJ. Krstić SVITAC

ĈOVEK ― ĈISTIH RUKU‖ , neutralan ne voli satire , jer ona mu
pokazuje dubinu njegovog vlastitog mekuštva, odsustvo stave, u
ispravnosti u jednom stvavu I uverenju.
VERNIK I FANATIK, mrze satiru jer ona misli, seje duh upitanosti nad
svetom, skepsu koja razjeda lagodnost prihvaćenog obrasca.
ŢENE ne vole satiru jer nema sposobnost laskanja.
LJUDI zato što sniţava njihovu cenu u ţenskim oĉima.
Satiriĉar, je po pravilu , slobodan ĉovek , slobodan je u misli i govoru.
Zagledajući oštro svemu u lice, bliţeći svoju svetiljku svakom ţivotnom
sadrţaju u obliku - izlaţe sva osvetljena lica, sadţaje i oblike javnoj
poruzi. Sjaj kraljeva postaje podatak o taštini, pompeznost birokrate,
objekat podsmeha, ludost veliĉine, svedoĉanstvo o neznaju: nijedna
svetina u njegovom oku nema toliko svetosti da ga ukoĉi i zadrţi u
plahom letu ka istini. Budući, prema tome, nezavisni svedok u svim
ljudskim parnicma, satiriĉar rizikuje da bude omraţen od svih... ( XX )
...Kao što većina stanovnika animalnog carstva ne voli uznemiravanje,
tako i ĉovek, najĉešće, reaguje neoĉekivano ţestoko ( što ne znaĉi
neprirodno) na podsmeh bilo koje vrste. Satira je postupak koji razara
njegovu iluziju o veliĉni i znaĉaju, o moći...Recite, kaţe jedan aforizam,
ĉoveku da nije sposoban – pa će vam pokazati na šta je sve sposoban!...
Ĉovek, izgleda, moţe da podnese i prizna sve kao svoje, ali ne moţe da
podnese ĉinjenicu da je drugim ljudima – smešan!. ( XXI ) ... Krećući
se od staririĉno – alegoriĉne vizije, preko basne, stihovanih invetniva,
epigrafa i aforizama, ta satira degradacijom ironijom ili invektivom –
demaskira svet, svodi ga na njegove primarne impulse i mehanizme,
svojstva i forme, otkrivajući ispod nadmenosti i pompeznosti prazninu,
ispod dijadema – taštinu, iza gromkih i patetiĉnih tirada u slavu
slobode, demokratije i pravde, igru varljivih i sebiĉnih interesa. (
XXXVI)..zakljuĉuje Miroslav Egerić ....

283