Page 34 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 34
13.
Početnici u ovom životu
Ko bi pomislio!
Ko bi pomislio da će godinama kasnije Nikola i Mojo sedeti u je-
dnom važnom vozu, dodirujući se laktovima.
Nikola je putovao u cipelama kupljenim za Daneta kad se on spre-
mao u gimnaziju. Očeva dignuta ruka izgubila se u dimu perona.
- Moj Niko - mrmljao je otac sinu koji ga nije čuo. - Taman si
naučio da budeš dijete, a postaješ mladić. Kad naučiš da budeš mladić,
postaćeš zreo čovjek. Shvatićeš, uvijek smo početnici u ovom životu.
- Odosmo - tužno je zatulio Mojo.
U njihov kupe je ušlo temeljito ošišano dete, gurkano od oca i maj-
ke. Pridošlice su zatvorile prozor vagona da se zaštite od iskri i čađi. Niko-
lina ramena su pala. Sad su on i Mojo bili veliki. Valjalo im je razgovarati
o ozbiljnim temama. Te ozbiljne teme bile su takve da se Nikoli jezik od
dosade lepio za nepce. Ali valjalo je biti odrastao. On je upamtio kako su
se Ličani 1866. vraćali sa vojne u Dalmaciji i pitao Moju da li je austrijski
car u tom ratu pobedio.
- Jeste - odgovorio je odlikaš Mojo. - Pobijedio je i kod Visa i kod
Kustoce.
- A zašto onda car gubi zemlje u Italiji? Para u kotlu lokomotive se
pretvarala u neumoljivo šibanje točkova:
- Taratam! Taratam! Taratam!
Putovali su za Karlovac da tamo započnu višu gimnaziju. Nikoli se
srce razlupalo prateći ritam voza. Opio ga je osećaj uvećanog prostora.
Osećao je da se svet širi i da u tom proširenom svetu može udahnuti pu-
nim plućima. Kompozicija vagona je hučala kao aždaja i uvijala repom,
grabeći u ogromni svet. Pruga nije postojala nego se stvarala pred loko-
motivom.
U kupeu starmali dečak je stavio majci glavu u krilo i živo rekao:
37