Page 39 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 39
Vladimir Pištalo
sle svake reči je trebalo staviti uskličnik. Jedva su čekali da maturiraju pa
da bace kape uvis i prestanu da misle.
S kim da se druži?
Posle oklevanja, nećak je odgovorio:
- Sa Nikolom Pricom i Mojom Medićem.
- Aha. Onim debelim! - prisetila se tetka.
Nikola Tesla je mogao ,,o svemu” da priča sa Pricom i Mojom. Na-
ime, skoro o svemu. Kad bi pomenuo neku „filozofsku temu” njihova lica
bi pala.
- Šta ga tupiš?! - bunili su se.
Sve što je Nikola smatrao važnim bilo je kao pad drveta u gori, gde
nema ko da ga čuje. A on se nadimao od slutnje snage koja je već osećaj
snage. Osetio se kao balon koji se širi. Njegovo uzbuđenje je nekad ličilo
na lebdenje isvakim udisajem sebacao svetu u zagrljaj. Kako opisati kon-
trast između njegovog unutrašnjeg uzbuđenja i talasa spoljnog osa-
kaćujućeg neverovanja? Nikoli se činilo da kao losos pliva kroz maticu
poricanja. Jedina uteha, usred podsmeha, mu je bila: ,,0ni će svoje zabo-
raviti, a ja svoje neću.”
Obrazovani dečak se setio da je Ovidije rekao: - Postoji Bog u nama.
On se promeškolji i - gle! Mi osećamo njegovu vatru.
Shvatio je da je na ovom svetu dozvoljeno biti, ali nije dozvoljeno
postajati jer to uvek uznemiri ljude oko nas.
A Nikola se menjao...
Spoljna promena je bila očigledna. Nikola je došao u Karlovac kao
mrzovoljni provincijalac, a postao je gospodičić. Došao je povijen, a sad
je bio uspravan, zahvaljujući iznenadnim udarcima teče Brankovića. Po-
red nemačkog počeo je da se služi engleskim i francuskim. Glas koji je
vežbao avoir i etre postao je muški. Važnija od ove spoljne promene bila
je promena u mladićevoj duši. U jednom trenutku je osetio da se život
otvara. Kao nekada Dane, bio je iznenađen sobom i osluškivao svoje disa-
nje. Obuzelo ga je onesvešćujuće uzbuđenje. Nebo ga je svrbelo. Svet se
širio i bio drugo ime njegove duše.
- Ako dugo zuriš u ogledalo vidjećeš đavola - korila ga je Kaja Bran-
ković.
Svakodnevno i dugo je počeo da se ogleda. Pri tom se nešto u njego-
voj duši razlivalo kao zejtin po stolu. Sa druge strane ogledala, neko je ro-
nio prema njemu. Taj nepoznati je... lagano, pianissimo... bivao jeziv.
42