Page 214 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama
P. 214
Vladimir Pištalo
stopimo s muzikom imamo iskustvo stvarnosti same - šaptao je Šopen-
hauer u uvo Katarine Džonson (magnetno uvo koje je celo moglo stati u
Robertova usta.) U loži se Tesla sašaptavao sa Robertom o prevodima
srpske poezije. Iza scene pevači su se preslišavali, pevušeći stihove Loren-
ca del Pontea, mudrog Venecijanca, koje je Mocart umotao u oblak čaro-
bne muzike.
Katarina je katkad krišom pogleđavala Teslu. Tom čoveku sa odsu-
tnim osmehom ona je svake nedelje slala pozivnice:
- Dođite da upoznate barona Kaneka... Helen Hant Džekson, sena-
tora Džordža Hersta. Dođite da upoznate Anu Morgan. Dođite!
Zašto ljudi ne žive po vrednostima, nego po ponižavajućim i vri-
štećim potrebama? Je li to fer? Da bude uskraćena za najplemenitije za šta
je sposobna? Za potpunu autentičnost? Iskrenost? Za toplotu? Da žed-
nom slabošću bude kažnjena zato što je ona - ona? Čežnja joj je parala
utrobu. Bila je kao ona koja roni i suzdržava dah, ali ako - sad! sad! - ne
udahne, ugušiće se. Bila je kao gola na mrazu, trpela ljutu zimu, ali ako se
- sađ! - ne ogreje, srce će joj pući od zime. Nije mogla više. Suze, izdajni-
ce, pomozite slabom ljudskom biću.
Bože, zašto si nas stvorio polovne, pa smo glađni i žedni, muškarci
žude za ženama a žene za muškarcima?
Crvena zavesa poletela je levo i desno. Scena se obasjala i Ferando je
zapevao:
Moja Dorabela ne bi
Mogla učiniti takvu stvar
Nebesa stvorila su je
Vernu koliko i lepu.
Giljermo mu je odgovorio:
Moja Fjoriliđi
lzdat me ne bi mogla
Jer postojanost njenoj
Krasoti je ravna.
218