Page 319 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 319
Primakov (Kiršenblat), Jevrej Geraščenko (Centrobank), Jevrej Šor (šef
Glavne uprave CB za Moskvu).
Šta je to emisija? To je ozakonjeno falsifikovanje novca od strane
Vlade. Štampa se novac čisto iz vazduha, i za taj novac se otkupljuje
svojina, Vlada nekome plaća, nekuda usmerava finansijske tokove.
Emisija je najsnažnije sredstvo za potkradanje stanovništva i srednje
klase, sredstvo preraspodele novca u džep gospodara države.
A ko je uopšte gospodar države? Demokrate obično odgovaraju
standardno da je gospodar države narod. Lažniji odgovor se nije moguće
izmisliti.
Nikakav narod, nikada, ni u kakvom vremenu nije bio gospodar
države. Gospodari države su konkretni gospodari države, konkretni
ljudi. Ali ti gospoidari imaju svoje gospodare. Tek u poslednje vreme u
Rusiji su počele da se pojavljuju knjige, u kojima ne samo da je pravilno
postavljeno pitanje o gospodarima države, već se i daje konkretno
rasvetljavanje toga pitanja, naprimer, knjiga (47).
Naravno, jevrejska mafija mora ponešto da deli sa bivšom
komunističkom partijskom nomenklaturom i ruskom mafijom. Moraju da
im bacaju kost, ali ključna mesta Jevreji drže veoma snažno. I pre svega
Jevreji su bacili osnovne snage na osvajanje finansijskog sistema. I to im
je veoma lako da rade. Pomaže im čitava svetska finansijska jevrejsna
mafija. Svetska finansijska oligarhija upravlja tim procesom. Ona pomaže
u stvaranju neophodnih banaka. Ona daje novac potrebnim političkim
partijama i društvenim organizacijama. Za taj novac se kupuju
predstavnici struktura vlasti i SMI.
10.januara 1996.g. u Moskvi je otvoren osnivački skup Ruskog
jevrejskog kongresa. Kao organizatori kongresa su istupili predsednik
«Most-banke» Vladimir Gusinski, predsednik banke «Ruski kredit»
Vitalij Maklin i predsednik saveta «Alfa banke» Mihail Fridman. Jeljcin je
uputio pozdrav kongresu. Više u novinama o tom događaju i njegovim
posledicama nije rečeno ni reči.
Osim političkih, takvi kongresi rešavaju i finansijske probleme. Te i
druge jevrejske banke, koje su prisiljene da plaćaju nekakve poreze u
državnu blagajnu, sada dobijaju mogućnost izbegavanja plaćanja dela
poreza u slučajevima, kada novac uplaćuju u «blagotvorne» jevrejske
svrhe.
319