Page 315 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Konstantinu Vladimiroviču

Smirnovu-Ostašvili!

U avgustu 1991.g. međunarodni gospodari gorbačova organizovali su
puč. Istinski cilj puča je bio uspostavljanje režima vanrednog stanja i

uspostavljanje Gorbačovljeve dikature. O čudnoj ulozi «jadne žrtve» tog
puča – Gorbačova sada je napisano mnogo. Dovoljno je pročitati knjigu

bivšeg ministra finansija Pavlova, koja se tako i naziva «Gorbačovljev

puč». Sam Gorbačov je na pitanja štampe jednom izjavio, da celu istinu
on neće ispričati nikome. Kasnije su sva SMI u jedan glas zapevala da

nikakvog puča nije ni bilo, da je to sve bio spektakl. To je takođe laž. U
borbi za vlast nema spektakla.

To nije bio spektakl, već osnovna varijanta ili scenario razvoja

događaja koji je planirala svetska mafija. Ali ta varijanta je propala.
Reakcija naroda je bila na retkost jaka, i puč je propao. Ali svetska

zakulisa nikada ne planira samo jednu varijantu razvoja događaja. Oni
uvek planiraju minimum 2-3 varijante.

Nije prošla diktatura Gorbačova? Ništa strašno. Može se polagati

nada i u Jeljcina. Ta varijanta je takođe planirana. Planira se istovremeno
nekoliko varijanti, i svaka treba da bude prihvatljiva za svetsku

židokratiju. Narod je mislio da je on pobedio 1991.g., a ustvari je samo
jedna banda nitkova zamenila drugu bandu nitkova i na leđima naroda

ujahala u Kremlj.
Da bi smena Gorbačova sa Jeljcinom nekako opravdala nade naroda,

rešili su malo da se poigraju sa kapitalizmom. Ujedno da kapitalno razore

Rusiju i diskredituju samu ideju kapitalizma.
Nije teško dosetiti se da Jeljcin i Gorbačov imaju jedne iste

gospodare.
16. novembra 1991.g. drsko, otvoreno, neposredno u Kremlju

Jeljcinu je svečano uručen krst viteza-komandora Malteškog masonskog
reda.

Od čega je počeo Jeljcin? Stavio je u fotelju premijer-ministra Jevreja

Jegora Gajdara, koji spolja veoma liči na svog dedu Arkadija Gajdara. Isto
debelo – žensko bezoblično jevrejsko lice. Arkadij Gajdar je u svoje

315