Page 323 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

Posle stvaranje krize ta mafija seda i rešava koju od banaka ostaviti,
koju odbaciti, kojoj pomagati, kojoj ne treba, koje banke su im potrebne,

koje ne. Najglavnije u toj selekciji jeste – potopiti nejevrejske banke i
nejevrejske komercijalne strukture. I sve to predati u ruke židokratije. A u

SMI sve se to demagoški naziva «tržišna ekonomija».

Obični činovnici CB i Minfina imaju milionsko bogatstvo (u
dolarima SAD, naravno). A gospodari CB i Minfina – milijarde ličnog

bogatstva (naravno, takođe u dolarima). A ko su gospodari CB i ko su
gospodari Minfina? Na ta pitanja nikada nećete dobiti istinite odgovore.

Kao odgovor ćete čuti samo demagogiju. I uopšte takva pitanja u SMI se u

principu ne razmatraju.
Sve mahinacije sa falsifikovanim avizama bez učešća CB i njegovih

Obračunskih Blagagajničkih Centara (OBC) bile bi nemoguće. U OBC su
takođe smislili metode direktne krađe tuđih nejevrejskih banaka.

8. februara 1995.g. list «Komersant» je ispričao o krahu banke
«Istok». Osnivač banke «Istok» Kadirov i njegovi stručnjaci su izračunali,

da su u periodu od oktobra 1992.g. do februara 1993.g. preko OBC GU

CB za Moskvu (šef Jevrej Konstantin Šor) sa računa banke skinuta
sredstva u ukupnom iznosu od 350 milijardi rubalja (u rubljama 1994.g.).

Sličnoj krađi od strane CB bilo je podvrgnuto još 250 ruskih banaka.
Kadirov je detaljno izučio mehanizam skidanja novca sa računa i

tvrdi da je u kompjuterima CB «stvoren» nepostojeći novac, koji je zatim
skidan sa računa i kasnije prikazivan kao gubitak banaka i država. Dobit je

deljen na sledeći naćin: polovina je išla činovnicima CB; četvrtina –

onima, koji su bili dužni da presecaju takve mahinacije; četvrtina –
neposredno kriminalnoim strukturama, najvećim delom Čečenima.

Kasnije su u SMI sve te operacije počele da se nazivaju čečenskim. Ali u

CB ni jedan Čečen ne radi.
U «Ruskoj gazeti» od 14.03.95. u članku «Prestonična posla»

otkriven je konkretan mehanizam krađe. Predsednik uprave banke
«Prestonična» A.Smolenski (Jevrej, naravno) radio je zajedno sa

predsednikom uprave Džambuljske komercijalne banke
L.Nahmanovičem. Nahmanovič je na molbu Smolenskog falsifikovao

avizo, dobio svoj deo, a deo Smolenskog je otišao u Austriju, čiji je

Smolenski, uzgred, državljanin. List navodi strukturu inostranih

323