Page 222 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

biće. Pagani su sadili cveće i u zemlji, i u saksijama. Jedino cvet koji
raste, koji je živ, bio je za paganina objekat oduševljenja i poštovanja.

Osnovni stari ruski paganski praznici (njihovo vreme se malo

razlikuje od sunčevog):

- 25.decembar – Praznik Koljade (vrtlog, početak novog sunca) – Nova
godina.

- Od 1.do 5.januara – božićni praznici.
- 1.mart (po novom kalendaru 14.) – prvi dan proleća – Jevdokijev dan.

- 21.mart – Poklade – cela nedelja za vreme prolećne ravnodnevica,

praznik ispraćanja zime i dočeka proleća.
- Početak juna – Trojice – poštovanje predaka.

- Početak juna – Semik (kod Ukrajinaca zelena nedelja) – praznik
devojaka, narodno kolo oko breza. Demostracija nevesta.

- Od 6.do 7.jula – praznik letnjeg solsticija. Pale se svete vatre, preko
kojih skaču učesnici obreda: ritual je namenjen da obezbedi rodnost (od

visine skoka zavisi visina žita i t.d.). Rituali kupanja se upoređuje sa

vatrom i vodom i predstavljaju praznik formiranja parova, kada su
mladići i devojke nalazili sebi voljene.

- Kraj jula – praznik Peruna. Praznik je kod muškaraca vaspitavao duh
ratnika.

- 21.septembar – Ovsenj – praznik jesenje ravnodnevice. Ispračanje leta.
- 24.septembar – gospođa kupus – omladinska posela, zabavišta.

- Rošendani.

- Svadbe.
Rusko paganstvo – to je lep, razgranat, bogat, interesantan svet.

Ruski politeizam je oličavao raznolikost sveta, raznovrsnost realnih

kosmičkih sila. Drevni Rusi su videli u svojim Bogovima realne i
razumne prirodne sile. Rusi su živeli u prirodi, sebe su smatrali kao

njen deo i rastvarali se u njoj. To je realistička religija. Ekološki i
biološki razumna. Današnji televizori, kompjuteri, multimedija, sav

veštački virtuani svet, u kome mi provodimo veći deo vremena, gubi
našu vezu sa realnim svetom, sa prirodom, pravi od nas

nepunovredne ljude, biorobote.

Pagani su shvatali da van prirode nema Bogova. Naprotiv, priroda i
jeste neposredno ispoljavanje Bogova. Najjednostavniji oblik opštenja

222