Page 220 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

u teškoj situaciji postalo ga je strah, a on hoće da pobedi svoj strah. On
zna da se njegova subličnost »heroj« asocira kod njega sa izvorom

njegovih životnih snaga, naprimer sa medvedom. On zamišlja medveda i
počinje da urliče. I njegova subličnost »plašljivac« postaje 5 puta manja, a

subličnost »heroj« 5 puta veća. Svega za 20 sekundi paganin je postao

drugačiji, onakav kakav je hteo. On je umeo da izvuče snagu svog
životinjskog pretka iz prošlosti u budućnost. Kada su naši preci išli u

borbu i vikali »U-r-ra«, onda je taj urlik – način korišćenja snage naših
životnih predaka.

Pagansko drvo – to je model, analogija koja otkriva strukturu

sopstvenog »Ja«. Kroz ideju korenova (predaka) otkrivaju se izvori stabla
(sopstvenog »Ja«). Nastavak stabla preko grana otvara nastavak

sopstvenog »Ja«. Hrišćanstvo zatvara strukturu »Ja« i tvrdi da je »Ja« –
jedinstveno. To je laž. Jedinstvenog nema, postoji celina. Ali celina – to

nije jedinstveno. Celina – to je nešto što ima strukturu, delove,
povezane u opšti kompleks. Jedinstveno »Ja« – to je potpuna

analogija jedinstvenog Boga. Takva je laž. Zadatak jedinstvenog »Ja«

ili jedinstvenog boga je jedan – sakriti i zatvoriti strukturu. Zadatak
celine je – otvoriti strukturu, pokazati od čega se sastoji celina i kako

je ona povezana u opšti kompleks.
U čitavoj raznovrsnosti današnjih paganskih istočnih tradicija i

prakse one imaju jedan opšti cilj – da otvore sopstveno »Ja«, da pomognu
čoveku da upozna samoga sebe. I ne jednostavno da upozna, već da

iskoristi ta znanja u praksi. Ako čovek vidi svoje negativne osobine i

nastoji da ih potisne, onda se od toga malo šta dobija. Ako on otkriva
sebe, razume prirodu svojih nedostataka, odakle oni potiču, sa čime su

povezani, on se može naučiti da upravlja njima, da im nađe mesto ili čak

da ih transformiše u nešto konstruktivno. To jest loše može da preradi u
dobro. Zahvaljujući tome umesto disbalansa i osećanja nesreće, on može

da postane harmoničan srećan čovek.
Kod jednobožačkih religija čovek se trudi da upozna Boga. U

mnogoboštvu čovek može nastojati da u budućnosti postane Bog. U
induizmu taj proces je zbog reinkarnacije opisan na sledeći način:

»Kamen se pretvara u biljku. Biljka se pretvara u životinju. Životinja se

pretvara u čoveka. Čovek se pretvara u duha. Duh se pretvara u Boga«.
Naravno, opisani proces – to je proces po uzrastu, ako čovek u procesu

220