Page 107 - Vladimir Aleksejevič Istarhov
P. 107

Može li dobar bog da propoveda sličan moral? Da li je jevrejski bog
       stvarno bog ili je to satana, koji sebe naziva bogom? Pa ne kaže uzalud

       Hristos Jevrejima, da je njihov otac đavo (po Jovanu 8:44). Uzgred, reč
       »satana« – nije jevrejska reč, već haldejska i označava »mržnju«. Mržnja

       nejevreja prema Jevrejima – to je reakcija na satansko ponašanje Jevreja –

       vojske satane.
              Niko od Jevreja ne razmišlja o tome šta taj, nesumnjivo veoma dobro

       smišljen algoritam propovedanja, čini sa njima. Šta oni dobijaju radeći po
       njemu? Novac, sopstvenost, vlast. A šta se dešava sa njihovim dušama?

       Koga od njih NEKO programira i koga od njih pravi? Prevarante, lažove,

       nemilosrdne parazite, dvolične, neljudske, nepravedne, nesavesne ljude
       bez Domovine, svuda tuđe, koje svuda mrze. I radi čega? Samo radi novca

       i vlasti. A da li te vrednosti vrede koliko gubici, koji se odvijaju sa
       njihovim dušama? I šta će sa njima biti u sledećem životu? Kakvu karmu

       će oni zaraditi? Jevreji ne mogu da se zamisle nad tim pitanjima. Njihov
       mozak je odsečen od kretanja misli u tim pravcima.

              Postavlja se pitanje, da li su svi Jevreji – poznati nevaljalci ili među

       njima takođe ima normalnih poštenih ljudi? Naravno, ne svi. Svuda
       postoje izuzeci. Ali ti izuzeci nimalo ne menjaju opštu situaciju i opšte

       ponašanje Jevreja u celini. Jevrejski moral i sistem vaspitanja teraju
       Jevreje da smatraju tuđom bilo koju državu i bilo koji narod u kome oni

       žive. I apsolutno u bilo kojoj državi Jevreji počinju da grade svoju čisto
       jevrejsku državu u državi, čija je politika neprijateljska zemlji u kojoj žive

       i starosedeocima. Dobar Jevrej treba ili da ode u Izrael, ili da se integriše

       sa narodom, gde on živi. I da ne smatra sebe Jevrejem, već prirodnim
       delom toga naroda. A za to se treba odreći od jevrejskog morala i izabrati

       drugi moral. Da li Jevrej može to da učini?

              Nad pitanjima ocene morala može da razmišlja samo neobrezan
       Jevrej. Obrezan (odsečen od Boga) Jevrej ne može da misli o takvim

       pitanjima, oni su van njegovog poimanja. Njemu ona izgledaju glupa ili
       smešna. Kakva je ovde uloga obrezivanja? Šta je to? Došli smo  do

       odgonetanja tajne nekoliko hiljada godina.




                          10. TAJNA JEVREJSKOG OBREZIVANJA




                                                                                                               107
   102   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112