Page 100 - Vladimir Aleksejevič Istarhov

lakta. Mi smo, zahvaljujući osećanju kolektivizma, prošli kroz vekove i
narode, očuvali se, umnožili i ojačali. Jedinstvo – to je cilj, ono je i

sredstvo postizanja cilja. Pomažite jedan drugome, ne bojte se ako Vas
proglase nacionalistima. Naš nacionalizam je internacionalan, i zato je

večit. U njega su otvorena vrata Jevrejima svih nacionalista, svih

veroispovesti, svih partija. Istinski internacionalizam je samo onaj koji je
krvnim vezama povezan sa jevrejstvom, svi ostali su – provokacija i

obmana.
Formirajte svoje nacionalne kadrove. Kadrovi rešavaju sve.

Kadrovi danas – to je naše sutra. Svaka laboratorija, svaka katedra, svaki

fakultet treba da postanu kovačnica naših nacionalnih kadrova. Spremajte
jevrejsku omladinu da prihvati tu štafetu generacija. Neka se svaka

generacija nejevreja sudari sa našom duboko ešaloniziranom odbranom.
Za to je potrebno što je moguće ranije isticati na rukovodeće dužnosti naše

mlade ljude, dokazujući njihovu zrelost i genijalnost. Neka za sad to i nije
tako, oni će sazreti na dužnosti. U naslednosti generacija je - naša snaga,

naša stabilnost, naša besmrtnost.

Svet je surov, u njemu nema mesta za filantropiju. Svaki narod je –
kovač svoje sreće. Nije naša dužnost da se brinemo o ruskim nacionalnim

kadrovima. Ako oni ne misle o sebi, zašto mi treba da mislimo o njima?
Ne uzimajte za primer Ruse i Arape, koji žive ne misleći, rizikujući. Ne

očekujte milosti od prirode – naš zadatak je da ih preuzmemo.
Stvarajte svoje kolektive i tim kolektivima istiskujte nejevreje. Imajte

na umu: sve visoko plaćene, uticajne dužnosti koje donose dobit – sve je

to naš nacionalni dohodak. Imajte na umu da svaki nejevrej, koji je
dorastao do našeg nivoa, može da zauzme mesto koje bi moglo da pripada

svakome od naših.

Rusi nisu sposobni da duboko misle, analiziraju i prave duboka
uopštavanja. Oni su slični svinjama, koje žive zabivši njušku u zemlju, ne

sluteći da postoji nebo. Oni shvataju sve pojave suviše površno, suviše
konkretno, oni ne vide činjenice njihovim redosledom, ne vide njihove

veze, nisu sposobni da misle, uopštavaju i apstrahuju. Za njih je svaki
slučaj – samo slučaj, ma kako se on često pojavljivao.

Sve što znaju i umeju oni, umemo i znamo mi. Ono što znamo i

osećamo mi, oni ne smeju da znaju i osećaju. Sve što oni imaju, - to je
njihova granica. Sve što imamo mi, - to je naše sredstvo za postizanje

100