Page 254 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

GLAVA XXXV

HUMANIZAM

Obično se veruje da škola ima cilj da nauči decu da čitaju, pišu i računaju. No, oni koji tako
misle, grdno se varaju.
Obrazovanje ima daleko važnijih funkcija.
Godine 1979, u San Francisku, majka jednog učenika koji je završio srednju školu tužila je
nadležni okrug zbog toga što je njen sin, posle 12 godina javnog „obrazovanja”, jedva sposoban da čita i da
piše. Sud je, međutim, presudio da Okrug nije odgovoran za to, jer je „Sama pedagoška nauka opterećena
1
razlikama u suprotstavljenim teorijama.”
Stoga- pošto niko ne zna šta je to obrazovanje, ili šta mu je cilj- Okrug ne može da bude
proglašen odgovornim zbog toga što škole pod njegovom jurisdikcijom nije naučila dete čitanju i pisanju, ili
bilo čemu drugom iz te oblasti.
Jedan od razloga ovako žalosnog stanja „nauke” zvane „obrazovanje”, leži u postupnom
uvođenju u školski sistem religijske filosofije, poznate kao „sekularni humanizam”.
Rene Vormser (Rene Wormser), glavni savetnik Risijevog komiteta za ispitivanje fondacija
oslobođenih poreza (Reece Committee Investigating Tax Free Foundations), izjavio je da dokazi prikupljeni
tokom istrage „navode na zaključak da zaista postoji neka vrsta zavere među vodećim „edukatorima” u
Sjedinjenim Državama, koja ima za cilj da se uspostavi socijalizam putem korišćenja našeg školskog
sistema. Taj pokret... je obilno finansiran od strane vodećih fondacija...
Gospodin Norman Dad, bivši direktor Kongresnog komiteta, ukazao je na izvor novih nastojanja
prilikom svedočenja pred Zakonodavnim komitetom države Ilinois, 1978. godine. Govorio je o visokim
službenicima Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir (Carnegie Endowment for International Peace),
koji su shvatili da „... moraju da kontrolišu obrazovanje u ovoj zemlji. Tako su se obratili Rokfelerovoj
fondaciji sa predlogom da između sebe podele obavljanje ovog zadatka.
Karnegijeva zadužbina, po ovom njihovom dogovoru, preuzima one vidove obrazovanja koji u
sebi imaju ponešto od međunarodnog značaja, dok Rokfelerova fondacija preuzima delove obrazovanja koji
3
su isključivo domačeg karaktera.”
Kongresmen Judžin Koks (Eugen Cox) potvrdio je na svedočenju ove zaključke gospodina Dada:
„Fondovi Rokfelerove organizacije koriščeni su da bi se finansirali pojedinci i organizacije čiji je posao bio
4
da dovuku komunizam u privatne i javne škole ove zemlje...”
Planeri su se, međutim, suočili s jednom ogromnom teškoćom. Američka javnost nije bila
spremna da prihvati uvođenje komunizma u školski sistem ove zemlje. Napravljen je plan da se promeni ime
ali ne i suštinska filosofija, tako da obmanuti narod ipak dozvoli da mu u škole uđe ono što planeri žele.
Novo ime za komunističku filosofiju postalo je sekularni humanizam.
Prema definiciji iz rečnika, „sekularno” se objašnjava kao „nešto od, ili u vezi sa svetovnim
stvarima, dakle različito od stvari u vezi sa Crkvom i religijom; ovozemaljsko”.
Američko humanističko udruženje (American Humanist Association) definisala je humanizam
kao „verovanje da čovek sam oblikuje svoju sudbinu. On je konstruktivna filosofija, neteistička religija,
način života.”
Zapažate da je humanizam, sudeći prema navodima iz njegovih izvora, i religija, i način života, i
novi pogled na svet.
Karl Marks je bio jedan od prvih koji je povezao komunističku filosofiju sa filosofijom
5
humanizma, kada je izjavio: „Komunizam, kao potpuno razvijeni naturalizam, predstavlja hamanizam...” I
Još i ovo: „Humanizam je poricanje Boga i potpuna afirmacija čoveka... Humanizam nije ništa drugo do
6
marksizam.”
U novom programu Komunističke partije SAD iz 1970. godine piše sledeće: „Marksizam nije
7
samo racionalan, on je i humanistički u najdubljem smislu te reči.”
Ser Džulijen Haksli, poznati naučnik, napisao je: „Koristim reč humanista da bih opisao nekoga
ko veruje da je čovek isto toliko prirodni fenomen kao što su to biljka ili životinja; da njegovo telo, um i duša
nisu natprirodno stvoreni, već su produkti evolucije i da on nije pod kontrolom ili vodstvom bilo kakvog
natprirodnog bića, ili više njih, već da mora da se osloni na sebe i sopstvene snage.”

254