Page 163 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 163

Sada se vidi da je jedna od stvari koju je Karter naučio od Bžežinskog bila povećanje uvida vlasti
            u život svakog Amerikanca. Bžežinski je jednom napisao: „Želeo bih da se posvetim problemu političkih
            promena. Mislim da smo prihvatili ideju o velikom proširenju ovlašćenja o društvenim propisima. Ona će
            možda imati i takve forme kao što su zakonski propisi o broju dece ili njihovom polu, kada za to budemo
                                                                         14
            imali mogućnosti, zatim propisi o slobodnom vremenu, i tako dalje.”
                       Jedna od „knjiga” koje je napisao gospodin Bžežinski, a verovatno pročitao gospodin Karter, je i
            ona pod naslovom Između dva doba, iz 1970. godine.
                       Pažljivim  čitanjem  uočićemo  da  je  gospodin  Bžežinski  Americi  i  celom  svetu  saopštio  neke
            zaista šokantne stvari.
                       Na  primer,  na  300.  strani  Zbignjev  otkriva  da  će  se  Amerikancima  uvesti  dva  nova  koncepta
            ekonomskog života:
                       1. novi monetarni sistem koji će zameniti dolar, i
                       2. smanjenje životnog standarda kojim bi se postigao prvi cilj.
                       Napisao  je:  „Na  ekonomskotehnološkom  polju  već  je  postignuta  saradnja,  ali  dalji  progres
            zahtevaće veće žrtvovanje. Intenzivniji napori će morati da budu preduzeti da bi se obrazovao novi svetski
                                                                                 15
            monetarni sistem, uz posledični rizik za trenutno povoljnu američku poziciju.”
                       Bžežinski je, isto tako, otkrio i svoje poglede na ekonomsku filosofiju Karla Marksa:
                       Stranica 72: „Marksizam predstavlja sledeću životnu i stvaralačku fazu u sazrevanju čovekove
            univerzalne  vizije.  Marksizam  je,  u  isto  vreme,  pobeda  spoljašnjeg  čoveka  nad  unutrašnjim  pasivnim
            čovekom i pobeda razuma nad verovanjem.”
                       Stranica 73: „Marksizam je služio kao mehanizam ljudskog progresa čak i kada je praksa često
            izneveravala  njegove  ideale.  Tejar  de  Šarden  (Teilhard  de  Chardin)  je  rekao:  „Iako  monstruozan,  nije  li
            savremeni totalitarizam, u stvari, iskrivljavanje nečeg čudesnog i, prema tome, veoma blizak Istini?”
                       Stranica 83: „Marksizam, raširen na narodnom nivou u formi komunizma, predstavlja najveći
            napredak čoveka u njegovoj sposobnosti da konceptualizuje svoj odnos prema svetu.”
                       Stranka 123:  „Marksizam  je  obezbedio  jedinstveno  intelektualno  oruđe  za  razumevanje  i
            iskorišćavanje osnovnih snaga našeg vremena.  On je pružio najbolji mogući uvid u savremenu realnost.”
            Bžežinski  teoretski  obrazlaže  ideju  da  će  liberalna,  demokratska  društva  podržati  autoritarni  oblik  vlasti
            ukoliko budu morala da biraju između diktature i društvenog i intelektualnog nereda.”
                       Stranica 118:  „U  odsustvu  društvenog  konsenzusa,  emocionalne  i  racionalne  potrebe  društva
            mogu biti stopljene - čemu masovni mediji lako doprinose - i oličene u nekom pojedincu koji oličava čuvara
            društvenog poretka a, u isto vreme, i nosioca neophodnih promena u društvu. Ukoliko bi morala da biraju
            između društvenog i intelektualnog nereda, s jedne strane - a pod tim se ne podrazumeva stanje koje je čak i
            blizu revolucionarnoj situaciji - i autoritornog ličnog vodstva (diktatora), sa druge strane, veoma je verovatno
            da bi čak i neka današnja ustavna i liberalna demokratska društva izabrala drugu opciju.”
                       Kao izazov liberalnoj demokratiji, on vidi sledeće:
                       Stranica 252: „... postepeno formiranje sve kontrolisanijeg i usmeravanijeg društva.” „Takvim
            društvom dominirala bi elita čiji bi zahtev za političkom moći ležao u osnovi tobožnjeg superiornog naučnog
            znanja.”  „Nesputana odrednicama tradicionalnih liberalnih vrednosti, ova elita ne bi oklevala da dođe do
            ostvarenja svojih političkih ciljeva korišćenjem današnjih najsavremenijih tehnika za uticanje na javno mnje-
            nje i ponašanje, i držala bi društvo pod bliskom paskom i potpunom kontrolom.”
                       A onda Bžežinski opisuje svoje želje da se krene u susret Svetskoj vladi:
                       Stranica 296: „Kretanje prema većoj zajednici razvijenih naroda... ne može se postići stapanjem
            postojećih država u jedan veći entitet.” „Ima više smisla pokušati da se postojeće države povezu putem raz-
            ličitih indirektnih veza i već rastućih ograničenja nacionalnih suvereniteta.”
            Zatim objašnjava razloge stvaranja Trilateralne komisije: Stranica 296: „Kretanje ka takvoj zajednici će u
            svakoj varijanti zahtevati dve sveobuhvatne i međusobno preklapajuće faze. Prva od njih će biti kovanje veza
            buduće zajednice između Sjedinjenih Država, Zapadne Evrope i Japana.”
                       Bžežinski je predvideo i buduću poresku politiku:
                       Stranica 304: „... to može eventualno dovesti do mogućnosti nečega što je na liniji globalnog
            poreskog sistema.”
                       Na kraju je sve ovo sumirao:
                       Stranica  308:  „Iako  je  cilj  oblikovanja  zajednice  razvijenih  nacija  manje  ambiciozan  od  cilja
            postizanja Svetske vlade, on je pre dostižan.”

                                                           163
   158   159   160   161   162   163   164   165   166   167   168