Page 447 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

DOŠAO DA UČIŠ i da ne preuzimaš nikakvu drugu ulogu na
sebe.
Istovremeno, to uopšte ne znači da čovek nema izbora ili
da mora da sledi nešto što ne odgovara onome za čim traga. Sam
G. je rekao da ne postoje »opšte« škole, da svaki »guru« ili vođa
škole radi prema svojim specifičnostima, jedan je vajar, drugi
muzičar, treći opet nešto drugo i da svi učenici određenog GU­
RUA moraju proučiti njegovu specijalnost. Jasno je da u ovome
postoji izbor. Čovek mora da sačeka dok ne sretne GURUA čiju
specijalnost JE SPOSOBAN da proučava, specijalnost koja od­
govara njegovim ukusima, stremljenjima i sposobnostima.
Nema sumnje da postoje interesantni putevi, kao što su mu­
zika i vajarstvo. Ali ne može biti da svaki čovek treba da nauči
muziku ili vajarstvo. U školi nesumnjivo postoje OBAVEZNI
predmeti i, ako se može tako reći, pomoćni predmeti, čije
proučavanje se predlaže prosto kao sredstvo kojim se proučava
ono što je obavezno. Tada bi se metode škola u mnogome razli­
kovale. Moguće je naravno da čovek koji započinje sa radom na­
pravi grešku, da sledi vođu čija je specijalnost nešto što on ne
može da prati na duge staze. Zadatak je vođe da uvidi koji ljudi
ne treba sa njim da počnu da rade i kojima će njegovi specijalni
predmeti uvek biti strani. Ako se to dogodi i Čovek koji je za­
počeo rad sa vođom koga ne može da sledi to shvati, treba da
ode i traži drugog vođu ili nezavistan rad ako je sposoban za to.
U pogledu mog odnosa prema G. jasno sam video da sam
pogrešio u mnogim stvarima koje sam pripisivao G. i da ako
ostanem sa njim ne mogu ići u pravcu u kome sam pošao na počet­
ku. Mislim da su svi članovi naše grupe, sa malim izuzecima,
bili u sličnoj situaciji.
Bio je to čudan »uvid« ali apsolutno tačan. Ne mogu ništa
da kažem protiv G. metoda osim da meni nisu odgovarale. Pao
mi je na pamet veoma jasan primer. Nikada nisam imao negati­
van stav prema 'putu monaha', prema religioznim, mističnim
putevima. Istovremeno, nikada nisam pomislio da je takav put
moguć za mene. To znači, ako bi nas posle 3 godine rada G.
navodio na posmatranje religioznih puteva, oblika i ceremonija,
da bi to bio dobar motiv za neslaganje i odlazak, čak i po cenu
gubljenja direktnog vodstva. A to naravno u isto vreme ne znači