Page 274 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 274

na svoje prisustvo u grupi gledaju kao na dokolicu,  na sklapanje
   finih  poznanstava,  i  tako  dalje,  tada  njihovo  prisustvo  postaje
   sasvim beskorisno.  Što pre ih se negde pošalje ili  sami napuste
   grupu,  tim bolje za njih a i za ostale.
       — Osnovni  zahtevi koje  sam naveo,  daju materijal za pra­
   vila koja su obavezna za sve članove grupe.  Pravila,  pre svega,
   pomažu svima koji žele da rade, da izbegnu sve što bi ograničava­
   lo  ili  štetilo  njihovom  radu  i  drugo,  POMAŽU  MU  DA  SE
   SEĆA SEBE.
       — Veoma često se događa da se članovima grupe, na počet­
   ku rada, ne dopadaju neka pravila. Ponekad čak pitaju: ZAR NE
   MOŽEMO     RADITI  BEZ  PRAVILA?  Njima pravila  izgledaju
   nepotrebna,  kao ograničenje  slobode ili  dosadna formalnost, a
   potsećanje na pravila im izgleda kao nevoljnost i nezadovoljstvo
   njihovog  učitelja.
       —  U  stvarnosti,  pravila  su  osnovna i  prva  POMOĆ  koju
   dobijaju iz rada.  Pravila slede određeni cilj:  teraju ih da se po­
   našaju onako kako bi se ponašali  'ako bi postojali', a to znači,
   ako bi se sećali sebe i shvatili kako treba da se ponašaju u odno­
   su na ljude izvan ovog  rada,  na ljude koji učestvuju u ovom ra­
   du i prema učitelju.  Ako bi se sećali sebe i shvatili ovo,  pravila
   im ne bi bila potrebna. Međutim, na početku rada oni nisu spo­
   sobni da se  sećaju sebe i  shvate  sve to,  tako  da su  pravila neo­
   phodna,  iako  pravila  nikada  ne  mogu  biti  ni  laka  ni  prijatna.
    Naprotiv,  potrebno je da  budu  teška i  neprijatna; jer u  protiv­
   nom  ne  bi  služila  svojoj  svrsi.  Pravila  su  budilnici  koji  bude
   uspavanog  čoveka.  Kada čovek otvori oči za sekund,  ljut je  na
   budilnik i pita: ZAR SE ČOVEK NE MOŽE BUDITI BEZ BU-
   DILNIKA?
       —  Osim  opštih  pravila  postoje  pojedinačni  uslovi  koji  se
   daju svakom ponaosob i obično su povezani sa njegovom osnov­
   nom greškom ili osnovnom osobinom.
       — Ovo  zahteva dodatno  objašnjenje.
       —  Svaki  čovek  ima  određenu  osobinu  u  svom  karakteru,
   koja je središnja.  To je  kao osovina oko  koje  se  vrte  sve  njego­
   ve  'lažne  ličnosti'.  To  zapravo  objašnjava  zbog  čega  ne  mogu
   postojati opšta pravila rada i zbog čega svi sistemi koji postepe­
   no  razvijaju  takva pravila ne vode  ničemu ili  uzrokuju zlo.  Ka-
   269   270   271   272   273   274   275   276   277   278   279