Page 272 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 272

— Kada se grupa organizuje, određeni uslovi bivaju posta­
   vljeni pred članove; pre svega, opšti uslovi za sve članove i dru­
   go, pojedinačni uslovi za svakog člana.
       — Opšti uslovi na početku rada su obično sledeće vrste: pre
   svega,  svim članovima grupe biva objašnjeno da sve što čuju ili
   nauče moraju čuvati kao tajnu i ne samo dok su članovi,  nego
   zauvek.
       — To  su nezamenljivi uslovi  čija  ideja im mora biti jasna
   od samog početka. Drugim rečima, trebalo bi da im bude jasno
   da u tome uopšte nema namere da se napravi tajna od onoga što
   suštinski nije tajna, niti postoji bilo kakva namera da im se ospo­
   ri pravo na izmenu misli sa onima koji su im bliski i sa njihovim
   prijateljima.
       —  Ideja ove zabrane sadržana je u činjenici da ONI NISU
   SPOSOBNI tačno da prenesu ono što je rečeno u grupi. Oni veo­
   ma brzo nauče IZ SOPSTVENOG ISKUSTVA koliko je napo­
   ra,  vremena i objašnjenja potrebno da bi se shvatilo ono što se
   govori u grupi.  Postaje  im jasno da nisu  sposobni  da  prenesu
   prave  ideje  svojim  prijateljima  od  svega  onoga što  su  naučili.
   Istovremeno počinju da shvataju da ako svojim prijateljima pre­
   daju POGREŠNE IDEJE uskraćuju im bilo kakvu mogućnost da
   priđu ovom radu bilo kada, ili da ikada shvate bilo šta u vezi sa
   ovim radom, a da i ne pomenemo činjenicu da na taj način stva­
   raju mnoge teškoće i neprijatnosti za sopstvenu budućnost. Ako
   čovek,  uprkos  ovome,  pokušava da  prense  svojim prijateljima
   ono što čuje u grupama, brzo će se uveriti da namere u tom prav­
   cu daju sasvim neočekivane i neželjene rezultate.  Ljudi ili poči­
   nju  da  se  svađaju  sa njim,  ne želeći  da  slušaju  šta  on  govori a
   očekivaće da on sluša NJIHOVE teorije, ili sve što im on kaže
   tumače pogrešno, pridajući tome sasvim drugačije značenje. Vi-
   devši ovo i shvatajući besmislenost tih napora čovek počinje da
   shvata jedan aspekt te zabrane.
       — Druga, ništa manje važna strana, je činjenica da je čove-
   ku veoma teško da ćuti o stvarima koje ga interesuju. On će hte-
   ti da govori o njima sa svakim sa kim je navikao da deli misli,
   kako on to naziva. To je najmehaničkija od svih čovekovih že­
   lja  i  ćutanje  je  u  tom  slučaju  najteže  uzdržavanje  od  svih.
   Međutim, ako čovek ovo shvati ili barem sledi ovo pravilo, to
   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277