Page 147 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 147

G. je  očigledno  bio  nezadovoljan našim odgovorima.  Sa­
     svim jasno sam počeo da ga razumem i shvatio sam da je od nas
    očekivao indikaciju nečeg definitivnog  što smo mi ili propustili
    da razumemo ili jednostavno nismo uopšte razumeli.
        - Niko od vas nije primetio najvažniju stvar na koju sam vam
    ukazao,  rekao je. A to znači, da niko od vas  nije primetio da
    SE VI NE SEĆATE SEBE, (Naročito je naglasio ove reči) Ne
    osećate SEBE; niste SEBE svesni. Kod vas 'to posmatra' kao što
     'to govori',  'to misli',  'to se smeje'.  Vi ne osećate:  Ja posma-
    tram, Ja primećujem, Ja vidim. Još uvek se sve 'primećuje', 'vi­
    di'...  Da bi  se  zbilja moglo  posmatrati  samog  sebe,  čovek pre
    svega mora DA SE SEĆA SEBE.« (Ponovo je naglasio ove reči)
     Pokušajte se SETITI SEBE kada posmatrate sami sebe i kasni­
    je mi saopštite rezultate.  Samo tako dobijem rezultati imaju ne­
    ku vrednost,  oni koji  idu uz samo-sećanje.  Inače vi  zapravo ne
    postojite  u  vašem  samo-posmatranju.  U  tom  slučaju  kakva je
    vrednost  vašeg  posmatranja?
        Reči G. su me naterale na razmišljanje. Odmah mi se učini­
    lo da bi one mogle biti ključ za ono što je on  ranije govorio, o
    svesti.  Međutim odlučio sam da ne izvodim nikakve zaključke,
    već da pokušam da se SETIM SEBE u procesu samo-posmatra-
    nja.  Već prvi pokušaji su mi pokazali kako je to bilo teško. Po­
    kušaji SAMO-SEĆANJA nisu dali nikakve rezultate osim što su
    mi pokazali da se mi zapravo nikada ne sećamo sebe.
        - Šta još hoćete? rekaoje G. Najvažnije je to shvatiti. Lju­
    di  koji TO  ZNAJU (naglasio je reči)  već  mnogo  znaju. Nevo­
    lja je u tome što to niko ne zna. Ako upitaš čoveka da li se može
    sebe setiti, on će naravno, odgovoriti da može.  Ako mu kažete
    da zapravo ne može, on će se ili naljutiti na vas ili će misliti da
    ste potpuna budala.  Ceo  se život  na  tome zasniva,  celokupno
    ljudsko postojanje,  celokupno  ljudsko slepilo.  Ako čovek zaista
    zna da se ne može setiti sebe, on je već blizu razumevanju svo­
    ga bića.
        Sve ono što je G. rekao, sve ono što sam ja mislio i naročito
    svi  moji  pokušaji  samo-sećanja,  pokazali  su  mi  i  ubrzo  su  me
    ubedili da sam suočen sa SASVIM NOVIM PROBLEMOM NA
    KOJI NAUKA I FILOZOFIJA DO SADA NISU NAIŠLE.
   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151   152