Page 146 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 146

sebi, pojavljivanje ili nestajanje svesti, neizbežno ćete videti jed­
     nu činjenicu koju niti vidite niti priznajete sad, a to je da je kre­
     tanje svesti veoma kratko i izdvojeno dugim intervalima potpune
     besvesnosti,  mehaničkih  radnji  mašine.  Tada  ćete  videti  da
     možete misliti,  osećati,  delati,  govoriti,  raditi,  A  DA  NISTE
     TOGA  SVESNI.  Ako naučite da u sebi vidite trenutke svesti i
     duge periode mehaničnosti,  tada ćete i u drugim ljudima videti
     kada su svesni onoga što čine a kada nisu.
          Vaša  osnovna  greška  se  sastoji u  tome  što  mislite  da  ste
     UVEK SVESNI, bilo da je svest UVEK PRISUTNA ili da NI­
     KADA NIJE PRISUTNA. U stvarnosti svest je nešto što se stal­
     no menja. Sada je prisutna, sada nije. Postoje i različiti stepeni i
     različiti  nivoi  svesti.  I  svest i  različiti nivoi  svesti  se u  samom
     sebi moraju razumeti osetom, ukusom. U ovom slučaju vam ni­
     kakve definicije neće pomoći, a nisu ni  moguće dok god ne ra-
     zumete  ŠTA  treba  da  definišete.  Nauka  i  filozofija  ne  mogu
     definisati svest jer one žele da je definišu tamo gde ona ne po­
     stoji.  Veoma  je  važno  razlučiti  SVEST  od  MOGUĆNOSTI
     SVESTI. Mi imamo samo mogućnost svesti i retke trenutke nje­
     nog bljeska.  Stoga ne  možemo definisati  svest.«
         Ne mogu reći da mi je ono što je rečeno o svesti odmah bi­
     lo jasno. Međutim jedan razgovor koji je usledio kasnije, obja­
     snio mi je principe na kojima su se zasnivali ovi argumenti.
         Jednom prilikom na početku sastanka G. je postavio pita­
     nje na koje  su  svi prisutni  redom morali  odgovoriti.  Pitanje je
     glasilo:  Koja je  najvažnija stvar  koju  primećujemo za  vreme  sa-
     mo-posmatranja?
         Neki od prisutnih su rekli da je za vreme njihovih pokušaja
     samo-posmatranja  veoma jako  dolazio  do  izražaja  neprekidan
     tok misli koje nisu bili u stanju da zaustave. Drugi su govorili o
     teškoćama razlučivanja rada jednog centra od rada drugog.  Ja,
     očigledno,  nisam sasvim dobro razumeo pitanje,  ili  sam odgo­
     vorio sopstvenim mislima, jer sam rekao da ono  što me je naj­
     više  pogodilo  beše  spoj  jedne  stvari  sa  drugom  u  sistemu,
     celokupnost sistema, da se činilo kao da je to bio »organizam«, i
     sasvim novo značenje reči ZNATI koja uključuje ne samo  ideju
     znanja ove ili one stvari,  već vezu između te stvari i  svega dru­
     gog.
   141   142   143   144   145   146   147   148   149   150   151