Page 729 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

XVIII

Кроз најразноврсније разговоре, у којима као да је само спољном страном ума узимао
учешћа, Љевин је целога дана, иако разочаран што није дошла промена која је требало да се
изврши у њему, целога дана је радосно осећао како му је срце пуно.

После кише, било је сувише влажно за шетњу; осим тога, тешки облаци никако се нису
склањали са хоризонта, пролазили су час овде, час онде, грмећи и црнећи се по крајевима
неба. Цело друштво провело је остатак дана у кући.

Препирка се више није заподевала, напротив, сви су после ручка били најлепше
расположени.

Катавасов је с почетка насмејавао даме својим оригиналним шалама, које су се увек
допадале при првом познанству с њим; а затим, побуђен од Сергија Ивановича, исприча своја
врло занимљива опажања у разлици карактера, па чак и физиономија женке и мужјака
собних мува, и о њиховом животу. Сергије Иванович такође беше весео, и, за време чаја, он,
опет побуђен од брата, изложи своје погледе на будућност источног питања тако просто и
лепо, да су га сви са заносом слушали.

Само Кити није могла да га саслуша докраја - позваше је да купа Мићу.

Неколико минута по Китином одласку позваше и Љевина у дечју собу.

Оставивши чај, жалећи такође што прекида занимљив разговор, а у исто време узнемирен
зашто га зову, јер се то дешавало само у важним случајевима - Љевин пође у дечју собу.

Премда није саслушао докраја план Сергија Ивановича: како ће ослобођени словенски
народи, четрдесет милиона, заједно с Русијом имати да започну нову епоху у историји, врло
га је то заинтересовало, као нешто потпуно ново за њега, и премда га радозналост и
узнемиреност због изненадног позива узбудише - чим остаде сам, пошто је изишао из салона,
одмах се опет сети својих јутрошњих мисли. И све оне комбинације о значају словенског
елемента у светској историји учинише му се тако ништавне у поређењу с оним што се
догађало у његовој души, да је намах заборавио то и пренео се у оно расположење у којем је

био јутрос.
Није се више морао сећати, као пре, целог тока мисли (то му није било потребно).

Одједном се пренесе у оно осећање које га је руководило, које је било везано за те мисли, и
нашао је то осећање у својој души јаче и одређеније него раније. Сад се више није јављало
оно што је потребно било при ранијим намераваним умирењима, кад је ваљало успоставити
цео ток мисли да би се нашло осећање. Сад, напротив, осећање радости и умирења било је
живље него пре, а мисао није достизала осећање.

Ишао је преко терасе и гледао у две звезде које се појавише на тамном небу и одједном се