Page 616 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

»Е, чини ми се, сад је време«, помисли Љевин и устаде. Даме се руковаше с њим и

замолише да преда mille choses [260] жени.
Вратар га упита, кад му је додавао бунду: - Где изволевате становати? - и одмах записа у
велику, лепо повезану књигу.

»Разуме се, мени је свеједно, али је ипак зазорно и ужасно глупо«, помисли Љевин,
тешећи се тиме што то сви раде, и пође на јавну седницу комитета, где је требало да нађе

свастику па да с њом заједно иде кући.
На јавној седници комитета било је много света, и готово цело друштво. Љевин је дошао у
време извештаја, који је, како су сви говорили, био врло занимљив. Кад се свршило читање

извештаја, друштво се сабра, и Љевин се нађе и са Свијажским, који га позва да вечерас
неизоставно дође у Пољопривредно друштво где ће се читати важан реферат, и са Степаном
Аркадијевичем који тек што беше дошао с трка, и још са много других познаника, с којима
Љевин још мало поразговара, чу разна мишљеша о седници, о новом комаду, и о парници.
Вероватно услед умора који поче осећати, он, говорећи о парници, учини грешку и те се
грешке затим неколико пута с непријатношћу сећао. Говорећи о казни која се имала изрећи

[261]
над странцем коме се судило у Русији, и о томе како би било неправилно казнити га
прогонством у иностранство, Љевин понови оно што је чуо јуче у разговору с једним
познаником.

- Ја мислим да његово прогонство у иностранство значи исто што и казнити штуку
пуштањем у воду. - Доцније се Љевин сетио да је та мисао, протурена као своја, а коју је чуо

од познаника, била из Криловљеве басне, и да је познаник поновио ту мисао из новинарског
подлистка.
Свративши са свастиком кући и нашавши Кити здраву и веселу, Љевин оде у клуб.