Page 614 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

- Без тога се не може пратити - рече Песцов обраћајући се Љевину, пошто је његов
сабеседник отишао, и он није имао више с ким да разговара.

За време одмора, између Љевина и Песцова заподену се препирка о добрим и рђавим
странама вагнеровског правца [255] у музици. Љевин је доказивао да је Вагнерова погрешка,

и погрешка свију његових следбеника у томе што музика треба да пређе у област туђе
уметности; и да се исто тако вара и поезија кад описује црте лица, што треба да ради
сликарство; и као пример такве погрешке наведе вајара који је намислио да у мермеру
[256]
исклеше сенке песничких ликова које се подижу око песникове фигуре на постаменту.
»Те су сенке код вајара тако мало сенке, да се држе за степенице«, рече Љевин. Ова му се
фраза допадала, али се није могао сетити да ли није ту исту фразу казао и раније, и то баш
Песцову, те се, рекавши је, збуни.

Песцов је доказивао да је уметност једна, и да она може достићи свој највиши израз само
у сједињењу свих врста уметности.

Другу тачку концерта Љевин није успео да слуша. Песцов, који је стајао поред њега,
говорио је с њим скоро за све време, осуђивао тај комад због његове излишне, отужне,
намерне простоте, и упоређивао га са простотом прерафаелита у сликарству. При излазу,
Љевин срете још много познаника, с којима поразговара о политици, о музици, и о
заједничким познаницима; између осталих срете и грофа Боља - а беше сасвим заборавио да

треба да га посети.
- Идите одмах - рече му Љвова, којој он то саопшти - можебити вас неће ни примити; а

затим дођите у седницу по мене. Затећи ћете ме још.