Page 613 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

V

На дневном концерту извођене су две врло занимљиве ствари.

Једна је била фантазија Краљ Лир у степи, а друга - квартет, посвећен Баховој успомени.
Обе ствари су биле нове и у новом духу, и Љевин је желео да створи о њима своје мишљење.
Пошто отпрати свастику до њеног седишта, он стаде крај стуба и реши се да слуша што може
пажљивије и савесније. Трудио се да се не расејава и да не квари утисак гледајући капелника
са белом краватом, и његово махање рукама, које увек тако непријатно скреће музичку
пажњу; старао се да не гледа у даме са шеширима, које су, за концерт, брижљиво увезале уши
тракама; да не гледа у сва та лица која, или ничим не беху заузета, или беху заузета
најразличнијим интересовањем, само не музиком. Старао се да избегне сусрете са зналцима

музике и разним причалима, гледао преда се и слушао.
Али што је више слушао фантазију о краљу Лиру, све се даље осећао од могућности да

створи себи ма какво одређено мишљење. Непрестано се почињало, као припремало музичко
изражавање осећања, и одмах се распадало на одломке нових почетака музичких израза, а
понекад просто на необично компликоване звуке које није везивало ништа друпо до једино
композиторов прохтев. Али и сами одломци тих музичких израза, понекад добрих, беху
непријатни, јер су били потпуно неочекивани и ничим неприпремљени. Веселост, туга,
очајање, нежност, тријумф, појављиваху се без икаквог права на то, као осећања лудака. И
као код лудака, та су осећања и пролазила неочекивано.

За све време извођења ове фантазије Љевин се осећао као глув човек који гледа оне што
играју. Био је у великој недоумици кад се свршио комад, и осећао велики умор од напрегнуте

и ничим ненаграђене пажње. Са свих страна зачу се силно пљескање. Сви устадоше,
покренуше се, почеше говорити. Желећи да према утисцима других расветли своју сумњу,
Љевин поче ходати, тражити зналце, и обрадова се кад спази једног од познатих зналаца где
разговара с Песцовом, Љевиновим познаником.

- Дивно! - говорио је дубок бас Песцова. - Здраво, Константине Дмитричу. Особито је
изразито, и рељефно, тако рећи, и богато бојама оно место где осећате како се Корделија
[254]
приближује, где жена, das ewig Weiblische, ступа у борбу са судбином. Зар не?
- Нашто ту Корделија? - бојажљиво упита Љевин, заборавивши сасвим да је фантазија

представљала краља Лира у степи.
- Појављује се Корделија... ево! - рече Песцов ударајући прстом по глаткој афиши коју је

држао у руци, и дајући је Љевину.
Тек тада се Љевин сети наслова фантазије, и похита да прочита на руски преведене
Шекспирове стихове, штампане на обрнутој страни афише.