Page 59 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 59
*
Tek kad čovek sazida svoju kuću i stane da je uređuje i vodi, on vidi koliko je kuća, ma i
najmanje bila, jača od čoveka pojedinca i kako ga s vremenom potpuno preraste i
proguta, i živi umesto njega.
*
22
Da mi je naći nekog ko bi živeo umesto mene. Kao bedel.
U svakom čoveku živi manje ili više razvijen ubilački nagon koji se javlja pod raznim
vidovima. Kod jednih je taj nagon gotovo potpuno zakržljao, kod drugih je jače razvijen i
javlja se pod određenim uslovima, u prilikama koje je teško predvideti. To su oni koji
ubijaju u nastupu gneva, ljubomore, straha. A samo u retkim slučajevima ubilački nagon je
u čoveku toliko razvijen da je potčinio sebi celog čoveka i sve njegove snage i
sposobnosti. To su ljudi-ubice.
*
Služeći se malo svojim smicalicama, malo vašom glupošću, pohlepom ili nekim vašim
drugim porokom, zavedu vas zli ljudi daleko u pustinju, gde nema svedoka ni svetlosti,
odakle se ne može nikakva pomoć dovikati, gde čoveka ne štiti nikakva ni najosnovnija
ljudska pravda. Tada ste u njihovoj vlasti i mogu da rade s vama šta hoće.
Čovek u kome je nagon samoodbrane bar malo živ, nastoji da u takav položaj nikad ne
dođe i zato se drži prava puta i osvetljenih, nastanjenih krajeva. To, naravno, ne znači još
da mu se ništa slično ne može desiti. Može, i ponekad se i dešava. Ali tada ima bar jednu
utehu. Niko ne može reći za njega da je poginuo ludo i gluvo, i da je bio saučesnik svoje
propasti. Bar toliko!
*
Zbog života odreći se života.
*
Sva naša ljudska istorija liči na trenutak kad čovek podigne oveći kamen, koji je dotle
godinama ležao uglavljen donjom stranom u vlažnu zemlju i polagano sve dublje tonuo u
nju. Tada nam se na sunčanoj svetlosti otkrije čitav jedan iznenađen i uplašen svet larvi,
crva i bubica koji vrvi, mili, ili se još dublje ukopava u zemlju. Nastane situacija koja bi se
na francuskom jeziku mogla nazvati sauve qui peut!
Zamislite to u velikim dimenzijama nastanjenog sveta i u trajanju više desetina stoleća - i
vi imate pred sobom skraćenu i simboličnu sliku čovekove sudbine i ljudskog društva.
Otkriveni smo i dospeli pod mlaz neizdržive svetlosti ljudske svesti. Rezultati su: uzbuna,
nered, strah i - spasavanje.
*
Od proste i svačije činjenice da je dva puta dva jednako četiri, činjenice koje nije njegovo
delo ni njegova zasluga, on je načinio sebi privatnu giljotinu i njome seče glavu svakom ko
