Page 2 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 2
Znakovi pored puta
Svaki ti je vrag u moje libro zapisan
Jovo Markov Džinović
nekad zaposlen kao radnik
na gradnji Sueckog kanala
Nemiri od vijeka
Ima narodnih priča koje su toliko opštečovečanske da zaboravimo kad i gde smo ih čuli ili
čitali, pa žive u nama kao uspomena na naš lični doživljaj. Takva je i priča o mladiću koji
je, lutajući svetom i tražeći sreću, zašao na opasan put za koji nije znao kuda ga vodi. Da
se ne bi izgubio, mladić je u debla drveta pored puta zasecao sikiricom znake koji će mu
docnije pokazati put za povratak.
Taj mladić je oličenje opšte i večne ljudske sudbine: s jedne strane, opasan i neizvestan
put, a s druge, velika ljudska potreba da se čovek ne izgubi i snađe i da ostavi za sobom
traga. Znaci koje ostavljamo iza sebe neće izbeći sudbinu svega što je ljudsko: prolaznost
i zaborav. Možda će ostati uopšte nezapaženi? Možda ih niko neće razumeti? Pa ipak,
oni su potrebni, kao što je prirodno i potrebno da se mi ljudi jedan drugom saopštavamo i
otkrivamo. Ako nas ti kratki i nejasni znaci i ne spasu od lutanja i iskušenja, oni nam mogu
olakšati lutanja i iskušenja i pomoći nam bar time što će nas uveriti da ni u čemu što nam
se dešava nismo sami, ni prvi ni jedini.
