Page 46 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 46
није могао да мирује. Тада би својим живим и увек због нечег
раздраженим говором причао о неправди која му је учињена и
штети која му је нанесена, о људима и наравима у свом граду.
А фра Петар би увек искористио прилику и поставио му поне-
ко питање о Ћамил ефендији. Хаим није никад остајао дужан
одговора. И о стварима о којима је све рекао он је могао још
да говори дуго и опширно, са много нових и веродостојних
појединости. Све је то фра Петар слушао пажљиво, посматра-
јући Хаимово мршаво лице и високо чело. Кожа на том челу
била је тако затегнута и танка да се испод ње назирао сваки и
најмањи превој и цео склоп чеоних костију, а коса која је у
чудним чуперцима окружавала то чело била је нездраво уко-
врчена и сува као да је негде у корену сажиже невидљив пла-
мен.
А кад би, после својих причања, Хаим одлазио, погнут и
брижан, фра Петар га је испраћао дугим, сажаљивим погле-
дом.
Прошла су два дана а Ћамил се није јављао ни навраћао.
Хаим, који је, поред своје личне муке, стизао однекуд све да
сазна или бар да наслути, објашњавао је ствар тако да млади-
ћа сад сигурно испитују, а да за то време не пуштају окривље-
ника у двориште, да не би дошао ни са ким у додир. Кад завр-
ше испитивање и упуте цели предмет суду, почеће опет да га
пуштају на шетњу.
Све је знао и све предвиђао (иако не све увек тачно) овај
Хаим из Смирне. У овом случају предвидео је добро.
Тога јутра, фра Петар је седео на камену и, замишљен,
напола слушао луду препирку и грају која је до њега допирала
са две стране и преламала се и мешала у његовом слуху.
Лево од њега створио се танак и мален круг од неколико
коцкара. Меду собом решавају стари коцкарски спор, а ово је
као неки суд. Људи су мрачни, а говор стваран, сув и тврд.
– Ти, да вратиш човеку паре– каже танким али страшним
гласом један дугоња који је очигледно неки коцкарски старе-
шина.
46