Page 15 - Ivo Andrić - Prokleta avlija
P. 15

управник  умро  од  срчане  капи,  он  је  био  једини  који  га  је
          могао заменити. Тада је почела његова владавина у Проклетој
          авлији. И траје, ево, већ двадесету годину.
               Ранији  управник,  тврд  и  искусан  старац,  имао  је  крут,
          класични  начин  управљања.  За  њега  је  било  главно  да  свет
          порока и безакоња у својој целини буде што јасније обележен
          и што боље одвојен од света реда и закона. Појединац и њего-
          ва кривица нису га много занимали. У току многих година он је
          на  Проклету  авлију  и  на  све  што  живи  у  њој  гледао  као  на
          карантин а на њене становнике као на опасне и тешко излечи-
          ве болеснике које разним мерама, казнама и страхом, физич-
          ком и моралном изолацијом треба држати што даље од такоз-
          ваног здравог и поштеног света. А иначе, у свему их препусти-
          ти саме себи. Не дати им да изађу из свог круга, али и не дира-
          ти их без потребе, јер сеод тог додира ништа добро ни памет-
          но не може изродити.
               Нови управник је целим својим ставом и свим поступци-
          ма стао одмах да примењује другачији начин.
               Већ прве године Латиф је, кад му је отац умро, продао
          велику, лепу очинску кућу у Новој махали и купио једно запу-
          штено, велико имање изнад саме Проклете авлије. Све у кипа-
          рисима,  оно  је  личило  на  запуштено  острво  или  старинско
          гробље. Од Проклете авлије било је одељено сеновитом расе-
          лином са шумом племенитих дрвета и читавим системом раз-
          них ограда и високих зидова. Ту је, поред богате живе воде,
          међу старим дрветима, саградио лепу кућу, која је гледала на
          противну страну падине и тако била заштићена од јужног вет-
          ра  и  нездравог  задаха  из  арсенала  и  пристаништа.  Кућа  је
          имала велико преимућство да је и врло удаљена од Проклете
          авлије и врло близу њој. По целом изгледу, по миру и чистоћи,
          то је био други свет, на хиљаду миља одавде, а ипак у самом
          суседству Авлије и невидљиво везан са њом. Служећи се пре-
          ким, само њему приступачним путељцима Карађоз је могао у
          свако доба дана, право од своје куће, неопажено ући у Авлију.
          (Тако се никад није тачно могло знати кад је ту а кад није, ни
          откуд  може  одједном  искрснути.)  Управник  се  том  могућ-
                                          15
   10   11   12   13   14   15   16   17   18   19   20