Page 25 - Ivan Pernar - Kako je nastao novac

neće moći održavati postojeću količinu novca u opticaju. Doći će do monetarne kon-
trakcije i teška kreditna kriza će postati još gora. Čeka nas trajna recesija, gora nego
ranih 30ih - sve dok ne dođe do promjene sustava.”
Ivan se nadovezao: “Najgore od svega je da ljudi ne shvaćaju da je najavljeno
smanjenje deficita samo ‘prvi korak’ prema provaliji. Proračun se ne planira sma-
njivati samo ove godine, nego i svake iza nje, sve dok država ne bude poslovala bez
deficita. ljudi nisu svjesni toga što ih čeka.”
U tom trenutku zazvonio mu je mobitel, bila je to Natalija.
“Bok, di ste vi, došla sam do Savskog mosta, ali vas ne vidim”, rekla je.
“Sad ćemo doći”, rekao je Ivan i tako su njih dvoje krenuli po nju.
“Zgodna je ženska, šteta što je tak starija”, dodao je. Dušan se nasmijao i rekao
“diskriminiraš po dobi”. “Nemoj tako, već sam se jednom opekao sa starijom”, po-
kušao se izvući Ivan.
“Vidim ju”, odjedanput je rekao Dušan i mahnuo prema Nataliji. I ona je krenula
prema njima.
“Bok dečki nadam se da niste bili u nekoj žustroj raspravi”, rekla je.
“Zapravo jesmo”, odgovorio je Ivan.
“O čemu se pričalo?”, upitala je.
“O nužnosti postojanja proračunskog deficita”, brzo je odgovorio Dušan.
“Pa zar nije logično da država ne bi trebala trošiti više novca nego što zarađuje?
Kako proračunski deficit može biti dobra stvar?”, ponovno je upitala.
Dušan je na trenutak skrenuo pogled na Ivana i rekao: “Šteta što nisi bila tu dok
smo pričali o tome”.
Ivan je bio zamišljen, nije ništa odgovarao. Zastao je i gledao u Savu, rijeka je
mirno tekla dok su ga Dušan i Natalija promatrali. Nakon par sekundi rekao je:
“Znaš, ovo nije jednostavno pitanje, niti si ti prva koja ovo pita, ne znam koliko
ćeš moći pohvatati sve što ću ti reći, ali ću ti svejedno pokušati objasniti gdje leži bit
problema.
Svatko od nas ima prihode i rashode. Ovisno o računu dobiti i gubitaka (razlici
između prihoda ili rashoda) naše poslovanje može biti pozitivno ili negativno, od-
nosno možemo ostvariti dobit (profit) ili gubitak.
Država kao servis također ima svoje troškove (proračunske rashode) i prihode
(od poreza). Razlika između rashoda i prihoda zove se deficit proračuna. Naizgled
se čini logičnim da država ne bi smjela trošiti više novca nego ima na raspolaganju,
međutim ona to ipak mora.”
“Ipak se kreće”, upao mu je Dušan u riječ razbijajući monotoniju i usput aludira-
jući na izjavu Galilea Galileia.
Ivan je nastavio: “Da bi jedan subjekt ostvario prihod, drugi nužno mora imati
rashod tj. trošak.”
“Nije mi baš jasno”, odmah ga je prekinula Natalija.

25