Page 66 - Odiseja

Homer: Odiseja

Kako se raduju djeca životu svojega oca,
395 Koji je bolestan ležo i žȅstoko trpio boli
Kašljući, jer je zli duh strahoviti mučio njega,
Ali ga bogovi zla oslobodiše na radost djeci:
Tako se šuma i zemlja Odiseju učini drága
I stane plivati brzo, da nogom stane na suho,
400 Ali bliže kad dođe, odáklē bi mogo doviknut,
Mora tad udaranje o grebene čuje Odisej,
Veliki šumljahu vali strahovito ò sūhū zemlju
Udarajuć, i svuda po vodi se hvataše pjena,
Jer tu ne bješe lúkā, da primaju lađe i štîtē,
405 Već su hridine bile i grebeni kamenjáci.
17
Tada koljena klonu Odiseju ì milō srce,
On se ozlovolji ì svōm progovori junačkom srcu:
»Jao! dade mi Zeus, te mogu ugledat zemlju,
Kojoj se nadao nisam, preválih bezdanu veće,
410 Ali iz pjenastog mora još izlaska ne vidim sebi,
Jer kamenjáci su oštri izvàna, a okolo šumeć
Valovi riču i vȁn proviruje hridina glatka.
Uz sam brijeg je more dubòko, te ne može čovjek
Nògama stȁti objèma i ìz zla òvog izmàći.
415 Samo kad izlazit stanem, da val me ne zgrabi velik
I baci ò tvȓdū hrid, — pa onda mi uzalud napor.
Ako li usplivam dalje i tražiti pođem, da gdjegod
Ravnu obalu nađem i luku kakovu k tome,
Onda je opet me strah, da olúja ne zgrabi mene,
420 Da s njom, — stenjući teško, — ne letim po moru ribnom;
Ili bi nagnati mogo grdòsiju iz mora na me
Koji bog, ta slavna Amfȉtrita mnoštvo ih hrani;
Ta znam, kako se slavni Zemljòtresac srdi na mène.«
Dok je u duši tako i u srcu svojem promišljo,
425 Dotle ga nà kamen brijeg nanèsē veliki talas.
Tada bi kožu bio ogulio, slomio kosti,
Da mu sjajnòokā nije Aténa navratíla srce,
Pak se uzvínūvši zgrabi i jèdnōm ì drugōm rúkōm
Hrid te se držaše stenjuć, dok veliki val ga ne mínu.
430 Tako umàče, al' natrag došúmī val i u njèga
Udari sa svom silom i u more baci daleko.
Kao kad polipa tko iz njegove izvlači rupe,
Nožica njegovih onda množina se kamenja prima:
Tako i smjele ruke Odiseju prionu za hrid,
435 Al' im se oguli koža i vâl ga pokrije velik.
Tada bi preko sudbìnē Odìsēj nesretni pròpō,
Da mu sjajnòokā nije Aténa mȕdrosti dála.
Kada se digne iz válā, što šumeć o obalu biju,
On je uzà njīh plȉvō i glȅdao k zȅmlji, da vidi
440 Ravnu obalu možda i luku kakovu k tome.
Al' kad dò ušća veće ljepòtekē dopliva vode,
Onda se najbolje mjesto Odiseju učini tamo;

17 406. »koljena klonu« — vidi 4. pjev. st. 703.

66