Page 279 - Odiseja
P. 279
Homer: Odiseja
250 Truda mnogoga teškog, izvršiti što mi sve valja,
Jer mi je duša tako Tirèsijina prorèkla
Onaj dan, kad uníđoh u dvore Aídove pitat,
Kad ću se sâm povratit, a kada li drugovi moji.
Nego hajde, ženo, u krevet da idemo odmah,
255 Da bismo počinuli i slatkoga užili sanka.«
Mudra Penelopa njemu ovako odgovori na to:
»Dočekat tebe će krevet, kad ushtije samo ti srce,
Kada su bogovi jednom već dali, te si mi došo
U dom uređen svoj i u zemlju očinsku svoju;
260 Nego kad u dušu dade ti bog, te ono spoménu,
Reci mi, kakav je ono trud; i onako ću saznat
Poslije za nj, a nije baš zlo, da saznam već sada.«
Njoj odgovarajuć ovo Odisej dosjetljivi reče:
»Lȕdo, što si me stala veòma nagonit, da kažem?
265 Ja ću ti dakle sve iskazati ništa ne tajeć.
Al' ti se srce neće veseliti, jer ti se nì jā
Sam ne veselim! U ljudske Tirèsija gradove mnoge
11
Reče mi s veslom zgodnim u ruci zaputit da imam,
Dokle ne dođem tamo, gdje nè znajū za more ljudi,
270 Koji ne sole jela i slano ne jedu ništa.
Kojima lađe jošte rumèngrudē poznate nisu,
A ni za zgodna vesla ne znadu, za krila lađènā,
Očit je reko mi znak, i njèga ti neću zatajit:
Kada mi drugi dođe u súsret putnik i rȅknē
275 Meni, na svojemu b'jelom da rȁmenu vijaču nosim.
Tada mi zgȍdnō veslo zatàći u zemlju valja,
Gospodu zaklati tad Posidónu klanicu krasnu,
Valja mi bika i ovna i nerasta zaklati njemu
I kući vratit se tad, hekatòmbe svete prikazat
280 Bozima besmrtnima, vladárima širokog neba,
Svima po redu prikazat. A izvan mora će meni
12
Doći smrt, al' blaga će bit i ubit će mene
Kada me lijepa starost već svlada, a okolo tèbe
Ljudi će živjeti sretno. A svȅ će se, reče, izvršit.«
285 Mudra Penelopa njemu ovako odgovori na to:
»Ako ti bogovi hoće da priprave sretniju starost,
Onda se nadati možeš, od zálā da ćeš umàći.«
Dok su se njih dvoje tu razgovarali besjedeć tako,
Dotle spremaše krevet Eurìnoma s dadiljom starom,
290 Mekanu posteljinu, a lúči im sv'jetljahu žarki.
Kada nabiju već i nastru i prirede krevet,
Onda starica spavat u svoju otiđe sobu,
A Eurìnoma njega povèdē dvorkinja spavat
S njegovom ženom držéći u rukama pred njima zublju
295 Pošto ih ona svede, tad otiđe. Veselo dođe
11 268—284. Svrha je Odisejeva puta o kojemu se ovdje govori širenje kulta boga Posidona da tako ublaži
njegovu srdžbu zbog Polifema.
12
282. Potonja grčka priča kaže da je Odiseja ubio u neznanju njegov i Kirkin sin Telegon, koji je pošao da
traži oca.
279