Page 144 - Odiseja
P. 144

Homer: Odiseja


                                 Onda mi ovu riječ progovori gospođa Kirka:
                                                    1
                                 »»Već se svršilo sve,  i sada poslušaj mene,
                                 Što ću ti kazat, i bôg će te sam opomenuti na to.
                                 Najprije doći ćeš k dvjema Sirénama, koje opčinit
             40                  Svakog čovjeka znadu, kad dođe k njima nablizu.
                                 Tko u neznanju dođe k Sirenama ì čujē njihno
                                 Pjevanje, toga neće na povratku dočekat žena
                                 Nì lūdā djeca, i néćē veseliti mu se oni,
                                 Već ga pjevanjem jasnim Sirene opčinjuju svojim
             45                  Na polju sjedeć, a silna okò njīh je gomila kosti
                                                                         2
                                 Istrulih ljudi, što njima s tjelesa nestaje kože.
                                 Ti se pokràj njīh provezi i medenim zgnječenim voskom
                                 Druzima uši obl'jepi, da ne bi čuo ni jedan;
                                 Ako l' je tebi volja da slušaš ih, à tī ih slušaj,
             50                  Samo ruke i noge nad zavorom katarke druzi
                                 Neka ti svežu, a uža okò njē čvrsto nek stoje,
                                 Tako ćeš radostan glas obadvíjū čuti Sirena.
                                 Ako zamoliš drûge, da odvežu tebe, a oni
                                 Neka uzmu úžā još više i jače te svežu.
             55                     A kad se pokraj Sirena drugari ti veće provezu,
                                 Kojim li putem od dvájū okrénuti tada imádeš,
                                 To ti prostrano neću kazivati, nego ti valja
                                 Promislit samom, a jâ ću i jedan ti ì drugī reći.
                                 S jedne se nadvode strane stjenjáci, o kojeno baca
             60                  Boginja očiju sinjih Amfìtrita velike vale,
                                                3
                                 Bozi Satari-lađe  nazivaju one stjenjake.
                                 Zdravo nikakva ptica ne prolazi tuda, ni sami
                                 Plašivi galebovi, što Zeusu ambròsiju nose,
                                 Nego hridina glatka po jednoga svaki put grabi,
             65                  Al' Zeus drugoga stvara, i tako su vazda na broju.
                                 Hridima tima nije utèkla nikakva lađa,
                                 Nego zajedno daske lađènē i ljudska tjelesa
                                 Nose valovi morski i pogubna ognjena sila.
                                 Samo je jedna lađa moròplōvka otud izàšla:
                                                                            4
             70                  Svuda slavljena Arga na povratku svom od Eéta;
                                 Ì njū bi valovi bili o hridine bacili brzo,
                                 Al' ju je vodila Hera, jer mio joj bijaše Jason.
                                    Na drugoj strani su grebena dva, do nebesa se jedan
                                 Vrhom izdiže oštrim, a plavkasta okolo vrha
             75                  Magla se širi i nikad ne prolazi; u ljetno doba
                                 A ni u jesensko nikad vedrine nema nad njime,
                                 Nikakav smrtnik na nj uzíći mogao ne bi
                                 Ni njim hodit, da dvaest imade ruku i nogu,


                   1  37. »Već se svršilo sve« — misli se put u podzemni svijet.
                   2
                     45—46. Prolaznik očaran pjevanjem Sirénā ostane kao prikovan na mjestu i sluša dok napokon ne umre
                   od gladi.
                   3  61. »Satari-lađe« — nazivaju se te stijene zato što svaku lađu koja doplovi u njihovo područje struja neo-
                   doljivom silom vuče na njih, pa se na grebenima razbiju.
                   4
                     70. »Arga« je lađa na kojoj su Argonauti pod vodstvom junaka Jasona plovili u Kolhidu na Crnom moru
                   da dobiju od kralja Eeta zlatno runo.

                                                                                                       144
   139   140   141   142   143   144   145   146   147   148   149