Page 140 - Odiseja
P. 140
Homer: Odiseja
Jer im poginu ti, tolìkā im kula, i tebe
Žalimo svi Ahejci neprestano, što nam te nesta,
Kao što žalimo glavu Ahìleja, Peleju sina.
Nitko ti nije kriv, na kopljòmetnū nȁ vōjsku našu
560 Zeus je zamrzio strašno, sudbina je tebi od njèga.
Nego, o kralju, pristupi i besjedu poslušaj moju,
Što ću ti reći, te srdžbu ukroti i junačko srce.«
Tako mu rečem, a ôn mi ne odvrati r'ječi, već ode
Dalje među mrtvácā preminulih duše u Ereb.
565 Tada bi srdit ko sa mnom govorio ìl' jā bih s njime,
Ali mi hoćaše srce u grudima milima mojim
Jošte drugih mrtvácā premínulīh vidjeti dûše.
D. Minos, Orion; Titij, Tantal, Sisif. 568—600.
Ondje i Minosa vidjeh, što Zeusov je svijetli sinak,
Gdjeno žezlo u ruci držéći mrtvacima sudi
570 Sjedeć, te traže u njèga u gospoda pràvicu jedni
Sjedeć, a drùgī stojéći po domu širokih vrata.
Tad Orióna vidjeh goròstasnōg kako po onom
Polju asfòdelskōm zgrće u gomilu zverinje silno,
Koje je bio sam poubíjō po samotnim brdma
575 Sasvim mjedeni nikad neslomljivi noseći kijak.
Sina preslavne Geje tad Titija spazim gdje leži
Na tlima, jutara devet protéglo se pod njim, i dvâ su
Jastreba s obje mu strane te zadiruć u meso kljuju
Jetru mu, ne može on se obraniti, zašto je Ledu
580 Slavnu Zeusovu ženu zlostavio, kad je u Pitu
Išla kroz grad Panòpej sa igralištima krasnim.
23
Ondje i Tantala vidjeh gdje muči se žestokih muka,
On u jezeru stoji, do brade pljuska mu voda.
Žedan hoće da pije, a ne može dohvatit vode.
585 Kad se god starac sagne želéći vode se napit,
Odmah otklokoće ona i gubi se, a oko njèga
Crno se pokaže tlo, a božja suši ga sila.
Visoka stabla njemu nad glavom se nadnose voćem
(Kruške, sladuni tu i jabuke sà krāsnīm plodom
590 Ì smokve slatke cvàtū i masline brsnate ktome);
Uspravi li se starac te hoće l' uhvatit rukom,
Ka oblácima tamnim uzbacuje vjetar tad voće.
24
Ondje i Sisífa vidjeh gdje žestokih muka se muči,
Rùkama obadvjèma gromòradnī mičući kamen,
595 Rukama on se mnogo i nogama napinjuć tura
Kamen na brijeg gore i kada ga hoće prebacit
Brȉjegu preko vrhúnca, težina pògnā ga natrag,
Niz brdo u taj se par skotrlja hridina grdna.
23
582. Zeusov sin Tantal, kralj Frigije, ubio je svoga sina Pelopa, ispekao ga i ponudio za jelo bogovima da
iskuša jesu li »sveznajući«; zato trpi tešku kaznu u podzemnom svijetu.
24 593. Eolov sin Sisif, lukavi korintski kralj, izdavao je ljudima tajne božje.
140
