Page 116 - Odiseja
P. 116

Homer: Odiseja


                                 Nju Lestrigónci jaki poskočiše koji odáklē,
            120                  Silna množina slična Gigàntima, a ne čeljádma.
                                 Oni od hridi stanu otkidati kamenje teško
                                 I njim gađati nas, a kòd lāđā nastade prȁska,
                                 Kako ginjahu ljudi, i kako pucahu lađe;
                                 Natičuć mrtve ko ribe strahovitu nošahu gozbu
            125                  Kući, al' dok su mi još u predùbokōj morili luci
                                 Drugove, ja mač oštri povučem od bedra i odmah
                                 Njime pres'ječem uže od svoje mrkòkljunē lađe;
                                 Onda drugove svoje potàkoh, zapòvjedih njima,
                                 Neka prionu veslat, da nevolji zloj utečémo.
            130                  Ì svi se prȍpāsti bojeć uzljuljaše veslima vodu.
                                 Veselo lađa moja od onih nadvèdenīh hridi
                                                                         8
                                 Utekne morem, a ostale sve izgubih tad lađe.


                                  8. VI. doživljaj: Kirka na otoku Eeji. 133—574.



                                 A. Odmor na Eeji. Dobar lov na jelene. 133—186.


                                    Otud otplovismo dalje, al' u srcu žalosni bjesmo,
                                 Rado utekosmo smrti, al' drage izgubismo drûge.
            135                  Zatim na Eejski otok doplovismo. Boginja tu je
                                 Živjela strašna Kirka ljepòkosā sa glasom ljudskim,
                                 Koja je rođena sestra Eétu, ljutome bogu;
                                 Oboje rodi se njih od Helija, vidjela sv'jeta,
                                 I od mȁterē Perse, Okèan kojoj je otac.
            140                  Tiho se onamo mi dovezémo do obale s lađom
                                 I u sigurnu luku, a bôg nas je vodio neki.
                                 Ondje izìšāvši dâna smo dva i nȍći još dvije
                                 Prȅležāli, a umor i jȁd nam izjedao dušu;
                                 Al' ljepòkosā Zora dovèdē nam treći već danak,
            145                  Onda uzevši koplje, a ì mač uzevši oštri
                                 Odem od lađe brzo te na mjesto, s koga je vidik,
                                 Uzađem, poslove ljúdī da vidim ȉ glās im čujem.
                                 Na gredoviti ja se vidikovac popnem i stanem,
                                 Pa mi se pričini dim s širokòstaznē zemlje da ide,
            150                  I to iz Kirkinih dvora kroz guštaru ì šumu uvis;
                                 Te se zamislim onda u duši i u srcu svome,
                                 Bih li pošo razaznat, kad i dim žarkasti vidjeh.
                                 I misleć tako smislih, da ovo bolje će biti:
                                 Najprije k lađi brzoj i k obali morskoj da dođem
            155                  I da nahranim društvo i tada ih ràzgledat pošljem,
                                 Al' kad pristupih k lađi uzvìjenōj nȁ oba kraja,
                                 Neki se smiluje bog na mène sama onako
                                 Tè ōn jèlena, vêljēg dugòrogōg prȅdā me pošlje


                   8
                     132. Odisej je dakle ovdje izgubio 11 lađa, te mu je ostala samo jedna; kletva se Polifemova počela ispu-
                   njavati.

                                                                                                       116
   111   112   113   114   115   116   117   118   119   120   121