Page 272 - Ilijada
P. 272

Homer: Ilijada



                              Jedan sa drugim rvu, potresti koji će šumom,
                              Koji drijenkom, drvom tankokornim, jasenom, bukvon
                              Jedno prema drugom grane savijaju duge drveta
                              S golemom bukom tada, sve praska i lomljava stoji:
         770                  Tako Ahejci i Trojci nasrnuvši ovi na one
                              Biti se stanu, na uzmak ni jedni ne pomisle strašni.
                              Oko Kebriona mnogo zabolo se oštrih kopalja,
                              A i krilatih str'jela, odskočile što su s tetive,
                              Veliki kameni mnogi o štitove lupili bjehu
         775                  Oko Kebriona borcem, u vrtlogu prašine on je
                              Ležao velik i golem zaboraviv borit se s kola.
                                 Dokle je šetalo još sred nebesa sunce, sve dotle
                              Gšđahu str'jele sa strana obiju, te padaše narod;
                              A kad sunce se nagne, te volove treba isprezat,
         780                  I tad preko sudbine Ahejci bijahu jači,
                              Iz vreve trojanske oni Kebriona između str'jela
                              Ugrabiše junaka i oružje skinuše s pleći.
                              Tad se Patroklo zaleti na Trojce radeć im o zlu,
                              Poput Aresa brzog zaleti se triput Patroklo
         785                  Vičući strašno i ubi junaka tri puta devet.
                              A kad četvrti put se zaleti naličan bogu,
                              Onda svršetak života, o Patroklo, osvanu tebi,
                              Jer se u kreševu ljutom strahoviti sukobi s tobom
                              Feb Apolon, a nije Patroklo ga u vrevi pozno,
         790                  Jer mu u susret dođe magluštinom debelom pokrit;
                              Stane za njime i njega u široke pleći i leđa
                              Lupi spustivši ruku, - zavite se oči Patroklu;
                              Feb Apolon njemu sa glave kacigu baci.
                              Kacigi zvektaše cijev, pod nogama ona se konjskim
         795                  Valjala, a griva sva se na njojzi okaljala krvlju
                              I prahom; prije to dopustili bogovi n'jesu,
                              Šljem konjogrivni taj u prahu da bi se valjo,
                              Već je božanskog junaka Ahileja čuvao glavu,
                              Čuvao dražesno čelo, a tada ga dopusti Zeus-bog
         800                  Hektoru nosit na glavi, kad blizu mu bješe već propast.
                              Koplje Patroklu sve se dugosjeno prebi u ruku
                              Veliko, teško i čvrsto sa okovom, na tle sa pleći
                              Lijepo optočen štit sa remenom pade Patroklu,
                              Gospod mu Zeusov sin Apolon odr'ješi oklop.
         805                  Obumre srce Patroklu, a koljena klonu mu b'jela,
                              On se zapanji tad, a koplje oštro izbliza
                              Ostrag med pleći njemu u leđa hiti Dardanac
                              Euforb, Pantojev sin, - nadmašio je vršnjake
                              Boreć se s kola i brzo trčeći i mašući kopljem;
         810                  On je dvadeset veće junaka srušio s kola,
                              Premda se dovezo prvom na mejdan učeći se boju.
                              Na te je koplje taj, o Patroklo viteže, prvi
                              Hitio, al' te ne ubi, i u čete pobjegav zađe,


                                                                                                       272
   267   268   269   270   271   272   273   274   275   276   277