Page 4 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik
P. 4
14. O igumanima i kaluñerima:
Igumani da se ne zbacuju bez učešća crkve. Kao igumani po manastirima da se postave dobri ljudi,
koji će dom božiji podizati.
15. O kinovijskom životu:
Igumani da žive po kinovijama, po zakonu, dogovarajući se sa starcima.
16. O monaškom životu:
I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluñera.
17. O kaluñerima:
I kaluñeri i kaluñerice, koji se postrižu, a žive po svojim kućama, da se izagnaju i da žive po
manastirima.
18. O monaškom postrigu:
I kaluñeri, koji su se postrigli kao zemljaci iz oblasti te crkve, da ne žive u toj crkvi, nego da idu u
druge manastire; da im se daje hrana.
19. O zbacivanju rasa:
I kaluñer koji zbaci rase, da se drži u tamnici, dok se opet ne vrati u poslušnost, i da se kazni.
20. O vračarima, koji tela mrtvih spaljuju:
I ljudi, koji vračbinama uzimaju iz grobova, te ih spaljuju, to selo, koje to učini, da plati vraždu. a ako
bude pop na to došao, da mu se uzme popovstvo.
21. O prodavanju hrišćana:
I ko proda hrišćanina u inovernu veru, da mu se ruka otseče i jezik odreže.
22. O crkvenim ljudima:
Vlasteoski ljudi, koji sede po crkvenim selima i po katunima, da poñe svaki svome gospodaru.
23. O crkvenom sprovoñenju:
Crkvama da nema sprovoñenja (ponosa), osim kada ide kuda car, tada ga prate.
24.
I ako se nañe crkveni upravnik, koji je uzeo mito, da se uništi.
25. O upravljanju crkvama:
Crkvama da upravlja gospodin car, i patrijarh i logatet, a drugi niko.
26. O osloboñenju crkava:
Crkve sve što se nalaze u zemlji carstva mi, oslobodi carstvo mi od svih rabota, malih i velikih.
27.
I crkve carske da se ne podlažu pod crkve velike.
28. O hrani ubozima:
3
