Page 9 - Dušan Nemanjić - Dušanov Zakonik
P. 9

73. O siroti:

                Sirota koja nije kadra parničiti se ili odgovarati, da dade zastupnika, koji će za nju odgovarati.

         74. O paši:
                Selo sa selom da pase, kuda jedno selo, tuda i drugo, osim zakonitih zabela; i livadu da ne pase niko.

         75. O župi i o popaši:
                Župa župi da ne pase marvom ništa, a ako se nañe jedno selo u onoj župi u koga bilo vlastelina, ili
         carstva mi, ili crkveno selo, ili vlasteličića, onome selu niko da ne zabrani pasti, da pase kuda i župa.

         76. Za popašu:

             A ko popase žito, ili vinograd, ili livadu, greškom, tu popašu da plati što reknu duševnici koji
         procenjuju, akoli namerno popase, da plati popašu i šest volova.

         77. Za potku:
                Potka meñu selima pedeset perpera, a Vlasima i Arbanasima sto perpera, i te potke caru polovina a
         gospodaru polovina čije bude selo.

         78. O zemlji crkvenoj:
                O zemlji i o ljudima crkvenim, što imaju o njima sud crkveni, ako ko iznese milosno pismo ili rekne
         milosnika imam u tom pismu, i do toga milosnika ništa da se ne drži, samo da se sudi po zakonu carstva mi,
         no uvek da zapitaju carstvo mi.

         79. O meñi i o zemlji:
                A za meñe zemlje, što se pamiče sela meñu sobom, da traži (po zakonu) od Svetoga kralja, kada je
         umro; ako ko da milost carevu i rekne, dao mi je gospodin car, kako je držao moj drug pre mene, ako je milost
         careva, da bude tako, i da drži, osim crkvenoga.

         80. O meñi seoskoj:
                Za meñe seoske, da oboje, koji traže, dadu svedoke, on polovinu, a on polovinu, po zakonu; kuda
         reknu svedoci, njegovo da je.

         81. O planinama:
                Planine što su po zemlji carstva mi, što su planine careve, da su caru, a crkvene crkvama, a vlasteoske
         vlastelima.

         82. O vlasima i arbanasima:
                Gde prestoji Vlah ili Arbanasin na selu, na tome selu da ne stane drugi, za njim idući, akoli silom
         stane, da plati potku i što je popasao.

         83. O milosnim pismima:

              Gde se iznesu dva pisma careva za jednu ipotes, za zemlju, ko sada drži, do ovoga doba sabornoga,
         njegova da je, a milost da se ne izmeni.


         84. O kotlu:
              Suda da nema za kotao, niti ikakva opravdanja, ko se opravdao da ne daje sudijama opravdanja; na sudu
         da nema ruke ni opravdavanja, ni udave, samo da se sude po zakonu.


                                                                                                                8
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14