Page 497 - BIBLIJA - Novi revidirani prevod

SVETO PISMO STARI SAVEZ KNJIGA O JOVU
sam izašao iz utrobe majke svoje, go ću se šili ga. 12 Kad su ga ugledali iz daleka,
tamo i vratiti. Gospod je dao, Gospod je i nisu ga odmah prepoznali. Onda su podigli
uzeo. Neka je blagosloveno ime Gospod- glas i zaplakali. Razderali su svaki svoj
nje.” 22 U svemu ovome Jov nije sagrešio ogrtač i bacivši prah u nebo, posuli se po
niti je rekao išta loše o Bogu. glavi. 13 Sedeli su pored njega na zemlji
sedam dana i sedam noći, i nijedan mu
Opet je došao dan kada su sinovi
2 nije rekao ni reč, jer su videli da je njegov
bol veoma velik.
Božji došli da stanu pred Gospoda. I
Sotona je došao među njih da stane
pred Gospoda. 2 Gospod je tada upitao Zatim Jov otvori usta i prokle dan kad
Sotonu: „Odakle dolaziš?” A Sotona odgo- 3
se rodio. 2 On reče:
vori Gospodu: „Prolazio sam zemljom i 3 „Ne bilo dana kad sam se rodio,
obilazio je.” i noći kad su rekli: ‘Začet je čovek!’ 4 Neka
3 Gospod reče Sotoni: „Jesi li zapazio se u tamu pretvori taj dan. Ne gledao Bog
mog slugu Jova? Nema na zemlji takvog na njega odozgo, ne obasjavala ga sve-
kao što je on – čovek dobar i pravedan, tlost dana. 5 Progutali ga mrak i senka
koji se boji Boga i kloni se zla. Još uvek je smrti. Oblak se nadvio nad njim. Plašilo ga
postojan u svojoj dobroti, iako si me na- ono što dan pomračuje. 6 Noć tu prekrila
veo da se okomim na njega i da ga upro- gusta tama, ne radovala se među danima
pastim bez razloga.” 4 Sotona odgovori u godini, ne ulazila u brojanje meseci. 7
Gospodu: „Kožu za kožu! Sve što čovek Besplodna bila noć ta, ne čulo se u njoj
ima daće za dušu svoju. 5 Ali, molim te, radosno klicanje. 8 Prokleli taj dan oni koji
pruži ruku i dotakni se njegovih kostiju i dane proklinju, koji bi i levijatana probudi-
∗
njegovog mesa, i videćeš da će te u lice li. 9 Potamnele zvezde svanuća njenog,
prokleti.” svetlost čekala i ne dočekala je, i ne videla
6 Tada Gospod reče Sotoni: „U tvojim zrake zore, 10 jer nije zatvorila vrata
je rukama! Samo mu dušu ne diraj!” 7 utrobe majke moje, i nije sakrila nevolju
Tako je Sotona otišao od Gospodnjeg lica i od očiju mojih. 11 Zašto nisam mrtav još
udario Jova bolnim čirevima od pete do od utrobe majke svoje? Zašto nisam izda-
temena. 8 A Jov je uzeo parče razbijene hnuo kad sam izašao iz utrobe njene? 12
zemljane posude da se struže njime i se- Zašto su me kolena prihvatila, i grudi da
deo je u pepelu. me doje? 13 Ja bih sada ležao i miran bih
9 Tada mu njegova žena reče: „Zar si bio, spavao bih, počivao bih 14 s kraljevi-
još postojan u svojoj dobroti? Prokuni ma i savetnicima zemaljskim, koji grade
Boga, pa umri!” 10 Ali on joj reče: „Govo- sebi pusta mesta, 15 ili s knezovima koji
riš kao bezumna žena. Zar da od Boga zlata imaju, koji kuće svoje srebrom pune,
primamo samo dobro, a zlo da ne prima- 16 ili me kao skrivenog pobačenog ploda
mo?” U svemu tome Jov nije sagrešio ne bi bilo, kao dece koja svetlost nisu
svojim usnama. ugledala. 17 Tamo zli prestaju da besne,
11 Tri Jovova prijatelja čula su za sve tamo počivaju oni koje je snaga napustila.
zlo koje ga je snašlo, pa su krenuli kod 18 Tamo su svi zatvorenici u miru, ne čuju
njega, svaki iz svog mesta – Elifas Tema- glas onoga koji ih na rad tera. 19 Mali i
nac, Bildad Sušanin i Sofar Namaćanin. veliki tamo su isti, rob se oslobodio gospo-
Tako su se po dogovoru sastali da bi ga
posetili, da bi mu izrazili saosećanje i ute- ∗ 3,8 U 41. poglavlju ove knjige opisuje se
levijatan.
~ 497 ~