Page 161 - Vladimir Pištalo- Tesla portret među maskama

Tesla, portret među maskama

Ali, sve je to bio samo “lični život”
Kao i obično, nije bilo vremena za premišljanje.
Žalostiva, bedna avet Kemlerova je posledni put jauknula i napustila
Tesline snove.
Naporom volje, naš junak je spustio radne naočnjake. Sa toplookim
Martinom je pisao biografiju, dovršavao patente za Vestinghausa i dva
nova tipa zračnih lampi.
Teslu je sila neumorno nosila.
Antal je posustajao.
Ipak, kad god bi se u njemu rodila zavidna misao, Mađar bi je, kao
neotvoreno pismo, vratio tamo odakle dolaze misli.
Antal je imao slušne halucinacije mađarskog na ulici. Sad je išao u
onaj restoran sa cimbalom koji mu je po dolasku bio dosadan. Sad je Bu-
dimpešta postala mitsko mesto. Tamo najtanja žica violine cvrkuće kao
ptice i brekće berde - velika životinja. Tamo se obojene seljačke kočije,
nalik na licitarska srca, kotrljaju u senci tramvaja.
Ali... Ali... Ali...
Vratiti se kući bi bio poraz.
I šta sađ?
Ništa sem smeha, ništa
Sem praha, ništa sem ništa
Nema razloga zašto se sve događa
Lišće je zasipalo njegovo tiho susedstvo oko Gramarsi parka. Zelene
i žute mrlje na ulici prelazile su u mozaik. Stan u tom izvrsnom susedstvu
Antal je tretirao kao klopku. U tom stanu, on je pevušio predivne samo-
ubilačke pesme. U tom stanu se posvećivao harakiriju samosažaljenja.
- Svako voli kad mu se nešto oprosti - smešio se plavim brkom.
Tesli je odmor od rada bio - još rada. Sigetiju je posle rada trebalo
mnogo odmora... koji je u stvari bio umor. Kakav je to odmor ako nije
preterivanje? Preko dana je sa Teslom raspravljao o odnosu između
strukture etra, elektriciteta, materije i svetlosti.
Uveče, inercija bi stavila šapu na Antala Sigetija, ispraznila ga i
počinjala da živi umesto njega. Afrodita mu je slala Ate i ona bi protresla
njegovo srce morskom bolešću i crnim ludilom. On je pokušavao da obu-
zda bes utrobe. Satirski osmeh načinjao mu je usnu. Razvrat je bio
dužnost. Vukla ga je sila koja vuče plime i oseke. Bog ga je pretvorio u la-
komost. Bog ga je otkačio sa udice razuma. Kao nekada Tanhojzer, Sigeti

165